Jedna učiteljica koja i sama ove jeseni postaje mama đaka prvaka je, uprkos njenom ogromnom iskustvu, nervozna i zabrinuta kao svi roditelji, a ističe da se prilikom pripreme za školu sa svojim sinom na prvom mestu fokusirala na samostalnost.
Polazak u školu je ogroman korak i prekretnica u životu i za dete i za roditelje, pa nije čudno što se pred početak školske godine mnogi pitaju da li je njihov mališan dovoljno pripremljen.
Uglavno čujemo zabrinutost jer dete ne zna sva slova ili da mame i tate strepe da je njihov mališan možda već naučio previše i da će se dosađivati na časovima. Ipak, ono što budući prvaci zaista treba da savladaju možda nije ono što ste prvo pomislili.
Učiteljica iz Somerseta Niki Hejl, čiji sin ove jeseni kreće u školu, kaže da roditelji često bespotrebno osećaju pritisak da dete pre polaska mora da nauči da čita i piše. Na osnovu njenog iskustva u radu sa decom tog uzrasta, ova učiteljica smatra da roditelji ne treba kod kuće da preuzimaju ulogu učitelja.
– To je moj najveći savet – kaže Niki Hejl.
Ona ističe da je često morala da provodi vreme "ispravljajući mnoge loše navike" koje su deca razvila upravo zato što su ih odrasli pre polaska u školu previše forsirali.
Kako ističe, preterano insistiranje na učenju može da ima suprotan efekat pošto se deca koja su već savladala mnogo toga pre škole mogu da se "dosađuju i izgube volju" kad počnu da uče ono što im je već poznato.
Samostalnost je važnija od čitanja i pisanja
Prema mišljenju mnogih nastavnika, spremnost za školu nema toliko veze s tim koliko dete zna slova i brojeve – na kraju krajeva, škola i služi tome da se oni nauče, već s time koliko su mališani samostalni, sigurni u sebe i sposobni da kažu šta im je potrebno.
Kako piše BBC, roditelji bi zato pre polaska trebalo da vežbaju svakodnevne stvari:
- samostalno korišćenje toaleta,
- pranje i brisanje ruku,
- obuvanje i oblačenje jakne,
- praćenje jednostavnih uputstava,
- odgovaranje kad čuju svoje ime i
- obraćanje odrasloj osobi kad mu je potrebna pomoć.
Hejl, koja ima 41 godinu i dugo iskustvo rada u školi, priznaje da je i sama nervozna zbog toga što njen sin postaje školarac.
– Kao i svaki roditelj, prilično sam nervozna što ga šaljem u školu. Sledeća faza njegovog razvoja je, naravno, nešto što izaziva nervozu – ističe ona.
Ipak, kada je pripremala sina za školu, najviše pažnje posvetila je upravo samostalnosti.
– Opšta samostalnost, na to se najviše fokusiram – kaže ona. – Da može sam da se obuje, da, ako mu se dogodi nezgoda u toaletu, može sam da se očisti. Sve te veštine samostalne brige o sebi su zaista veoma važne.
Kako detetu olakšati prvi dan škole?
Polazak u školu nije samo promena rutine već i veliki emotivni događaj, a dečija psihoterapeutkinja Gi Eltringam iz Bristola upozorava da je prelazak u osnovnu školu za dete "ogromna stvar".
Kod mnogih mališana može da se javi separaciona anksioznost, što je, kako objašnjava, potpuno normalna reakcija.
Zato ona uvek savetuje roditeljima da pripremu počnu još tokom leta, kako bi se "posadilo seme". To ne mora da bude ništa krupno, već je dovoljno da zajedno nekoliko puta prošetaju do škole, pogledaju fotografiju buduće učitelje i sl, kako bi detetu nova sredina bila poznatija i manje zastrašujuća.
BONUS VIDEO
OŠ u Novom Pazaru poznata po inovacijama