Voćku koja je tokom leta često deo našeg jelovnika nazivaju "kraljicom antioksidanasa" s razlogom, ali ona ima mnogo više od toga, a sve zajedno jača zdravlje mozga.
Voće je grupa namirnica bez koje nema liste zdrave hrane koja se preporučuje za jačanje organizma i prevenciju raznih stanja i bolesti koje prete u starosti.
Na njima se skoro uvek nađe bobičasto voće, koje je bogatog vitaminima, mineralima, antioksidansima i vlaknima, a kao jednu od najzdravijih opcija za one koji strepe od demencije lekari često preporučuju borovnice.
Ove sitne, tamnoplave bobice se često nazivaju superhranom, a razlog nije samo ogroman udeo antioksidanasa. Borovnice sadrže jedinjenja koja mogu da pobošljaju zdravlje krvnih sudova, pamćenje i kognitivne funkcije, zbog čega ih nutricionisti uključuju u ishranu usmerenu na očuvanje zdravlja mozga.
Kako starimo, u mozgu se prirodno događaju određene promene: protok krvi može da se uspori, a komunikacija između nervnih ćelija je manje efikasna. Jedan od načina da se kognitivno zdravlje ipak očuva je ishrana, u kojoj borovnice mogu da budu među najvažnijim sastojcima.
Borovnice su "melem" za mozak
Tajna borovnica u njihovoj bogatoj koncentraciji polifenola, posebno antocijanina, biljnih jedinjenja odgovornih za karakterističnu tamnoplavu boju ovog voća.
– Borovnice su pune polifenola koji se povezuju sa poboljšanjem protoka krvi u mozgu, što može doprineti kognitivnim sposobnostima – objašnjava za Eating Well dijetetičarka Kejla Farel.
Antocijanini, naime, mogu da podstaknu stvaranje azot-monoksida, jedinjenja koje pomaže opuštanju krvnih sudova. Bolji protok krvi kroz mozak je važan za njegovo normalno funkcionisanje, a istraživanja ukazuju da to može da ima pozitivan uticaj na kognitivne sposobnosti i radnu memoriju.
– Antocijanini se povezuju s boljim kognitivnim funkcijama, uključujući kratkoročno pamćenje, vreme reakcije i izvršne funkcije – navodi dijetetičarka Franses Largeman-Rot.
Neka istraživanja povezuju veći unos borovnica i jagoda sa sporijim kognitivnim opadanjem kod starijih osoba, dok je u jednoj manjoj studiji svakodnevna konzumacija količine borovnica približne polovini šolje tokom 12 nedelja bila povezana sa poboljšanjem izvršnih funkcija kod sredovečnih osoba koje su imale povećan rizik od kognitivnog opadanja.
To ne znači da borovnice mogu da spreče demenciju, ali su definitivno korisne u okviru zdravog načina ishrane.
Uz to, smanjuju oksidativni stres, bogate su i vlaknima, pa jedna šolja borovnica sadrži oko 3,5 grama vlakana, a zdravlje creva i mozga mnogo su povezaniji nego što se ranije mislilo.
Crevni mikrobiom, naime, komunicira s mozgom preko tzv. ose crevo-mozak, pa ishrana bogata vlaknima može indirektno da doprinese i kognitivnom zdravlju.
BONUS VIDEO
Ejdžizam u Srbiji