Kad planiramo jelovnik za mršavljenje, hleb je uglavnom među prvim namirnicama koje izbacujemo iz ishrane, ali ako vam je teško da se zasitite bez bar malo belog hleba znamo šta treba da radite!
Stručnjaci podsećaju da nije presudno samo koliko hleba jedete, već i način na koji ga čuvate i pripremate.
Naime, jedno jednostavno pravilo bi moglo da promeni način na koji organizam obrađuje skrob iz hleba, kao i da doprinese stabilnijem nivou šećera u krvi.
Zamrzavanje hleba pomaže u mršavljenju?
Umesto da hleb držite na sobnoj temperaturi, možete ga iseći na kriške i odložiti u zamrzivač odmah nakon kupovine. Kad vam zatreba, dovoljno je da ga odmrznete ili ubacite u toster. Zašto?
Tajna je, naime, u promenama koje nastaju u skrobu. Tokom hlađenja i zamrzavanja deo skroba prelazi u tzv. otporni skrob, koji se sporije razgrađuje u organizmu.
Otporni skrob prolazi kroz tanko crevo bez potpunog varenja i dospeva u debelo crevo, gde predstavlja prebiotike, hranu za korisne bakterije, pa se smatra da može da ima i pozitivan efekat na stanje crevnog mikrobioma.
Zbog ovih osobina pojedini nutricionisti preporučuju da se hleb zamrzava i koristi po potrebi, umesto da se jede isključivo svež.
To, naravno, ne znači da hleb ima manje ugljenih hidrata ili kalorija, već da ih telo sporije obrađuje i da izaziva blaži porast šećera u krvi nego što bi se dogodilo da ste odmah jeli beli hleb kao inače. Česti nagli skokovi šećera u krvi podstiču pojačano lučenje insulina, što može dovesti do bržeg osećaja gladi, većeg unosa hrane i lakšeg skladištenja viška energije u obliku masnih naslaga.
Ni tost nije loša opcija
Ako ne želite da zamrzavate hleb, i tostiranje svežih kriški može da bude koristan trik jer zagrevanje menja strukturu skroba, pa organizam sporije oslobađa glukozu u krvotok nego nakon konzumiranja svežeg hleba.
Studija naučnika s Univerziteta "Oksford Bruks", objavljena 2008. u medicinskom časopisu European Journal of Clinical Nutrition, pokazala je da su i zamrzavanje i tostiranje belog hleba doveli do nižeg glikemijskog odgovora u poređenju sa svežim hlebom.
Najizraženiji efekat zabeležen je kada je hleb prvo bio zamrznut, zatim odmrznut i na kraju prepečen. Ipak, istraživanje je obuhvatilo samo deset ispitanika, pa su potrebna veće studije kako bi se ovi rezultati dodatno potvrdili.
BONUS VIDEO
Kakav smo hleb jeli nekad, a kakav danas?