Jedna namirnica, kad se jede umereno, neće sama po sebi da dovede do formiranja kamena ili peska u bubregu. Međutim, kad se s količinom preteruje ili se kombinuje s drugom hranom koja spada u faktore rizika, nije isključeno da će nastati nefrolitijaza. Naročito ako ste je već imali u prošlosti.
Kamen u bubregu je daleko češći problem nego što pretpostavljamo, a veruje se da će svaki trinaesti čovek makar jednom u životu osetiti bol zbog prolaska peska ili kamena kroz mokraćne puteve. Uz to, on spada u najteže bolove koje ljudi mogu da iskuse, uz porođaj, klaster glavobolje, trigeminalnu neuralgiju...
Ovaj kamen predstavlja čvrstu kalcijumsku strukturu koja liči na kamenčić i formira se u bubrezima ili mokraćnim putevima. U pitanju je stanje poznato i kao nefrolitijaza veoma je bolno i može da ometa normalan protok urina, što dalje može za posledicu da ima nastanak urinarne infekcije.
Kamen u bubregu daje očigledne simptome i ima mnogo uzroka, a često se kao faktori rizika navode genetika, upotreba određenih lekova i ishrana. Najčešće se uzrokom ovog stanja smatra povišen nivo oksalata u organizmu, iako se u telu u kom ima previše oksalata ne razvija nužno uvek kamen u bubregu.
Kako ishrana utiče na formiranje kamena u bubregu?
Kada je reč o ishrani, bubrežni kamenac može da nastane i nakon što se određene hemijske supstance iz hrane i pića talože u urinu i vremenom kristalizuju.
Postoji više tipova kamenova, a važno je imati u vidu da ono što se ne preporučuje kod jedne vrste kod druge može biti potpuno bezopasno. Zato je važno da osoba koja je imala kamen u bubregu zna o kom tipu se radi, kako bi prilagodila ishranu i smanjila rizik od ponovnog stvaranja.
Ipak, ako tip nije poznat ili se želi opšta prevencija, stručnjaci najčešće savetuju da se smanji unos soli, preterane količine mesa i drugih životinjskih proteina, uz obavezno povećan unos vode, jer hidratacija razređuje urin i otežava formiranje kristala.
Kamen u bubregu od kalcijum-oksalata
Ovo je najčešći tip bubrežnog kamenca i nastaje kada se kalcijum u urinu veže za oksalat, supstancu koja se prirodno nalazi u mnogim namirnicama. Kod ove vrste posebno se preporučuje oprez sa hranom bogatom oksalatima.
Među namirnicama koje je dobro ograničiti nalaze se spanać, rabarbara, bademi, indijski orah, kakao prah, cvekla, bamija, neke mekinje, kao i pržena hrana poput pomfrita ili krompirapečenog s korom. Tu su, iznenađujuće, i maline, zaslađivači poput stevije i batat (slatki krompir), piše medicinska platforma WebMD.
Zanimljivo je da kalcijum ne treba potpuno izbegavati. Naprotiv, kombinacija namirnica bogatih kalcijumom i oksalatima može da pomogne organizmu da ih pravilno preradi. Tako, na primer, spanać može da se jede uz sir ili jogurt, dok orašasti plodovi i bobičasto voće mogu da se kombinuju a mlečnim proizvodima. Dakle, mleko samo po sebi ne povećava rizik od kamenaca, kao ni većina namirnica kada se jede umereno.
So, takođe, igra važnu ulogu, jer visok unos natrijuma povećava izlučivanje kalcijuma putem urina, što pogoduje stvaranju kamenaca. Lekari zbog toga preporučuju da se ograniči unos konzervirane i brze hrane, zatim gotovih jela i industrijskih začina.
Rizik od kamena u bubregu mogu da povećaju i preteran unos životinjskih proteina, poput onih iz crvenog mesa, ribe, jaja i sira, dok se dodatni oprez savetuje i s vitaminom C pošto je utvrđeno da visoke doze (veće od 500 mg dnevno) mogu da utiču na formiranje oksalata.
Kamen u bubregu od kalcijum-fosfata
Ovaj tip bubrežnog kamenca nastaje kad se kalcijum u urinu veže za fosfor, a za razliku od oksalatnih kamenaca, u ovom slučaju oksalati nisu ključni problem, ali se i dalje preporučuje pažnja u ishrani.
Posebno treba ograničiti unos namirnica bogatih životinjskim proteinima, kao što su iznutrice, jaja, morski plodovi i mlečni proizvodi. Takođe, određeni sokovi od povrća i voća mogu da se odraze na alkalnost urina, pa ih treba unositi umereno, uz izuzetak nekih prirodnih sokova poput pomorandže ili brusnice.
Prerađena hrana, takođe, predstavlja rizik zbog dodataka fosfata, pa se preporučuje da se ograniči unos gaziranih pića, brze hrane, smrznutih jela i industrijskih mesnih proizvoda. I u ovom slučaju so ostaje važan faktor rizika za razvoj kamena u bubregu, pa se savetuje umeren unos, a idealno je jesti do jedne kašičice dnevno.
Kamen u bubregu od mokraćne kiseline
Kad je urin previše kiseo, razvija se ovaj oblik kamena, kod kog, za razliku od drugih vrsta bubrežnog kamenca, natrijum nije ključni faktor, ali ishrana bogata životinjskim proteinima i dalje igra veliku ulogu.
Nivo mokraćne kiseline u organizmu može da poveća alkohol, a dobro je poznato da tako utiču i crveno meso, živinsko meso, jaja i morski plodovi, pa se preporučuje da se ograniče u ishrani na razumne količine. Uglavnom se savetuje da se ove namirnice zamene biljnim izvorima proteina poput pasulja, sočiva, leblebija, kikirikija, tofua i biljnih mleka.
Rizik povećavaju i slatka i zaslađena pića, naročito ona sa visokofruktoznim kukuruznim sirupom, dok prirodno kiseli napici poput limunade mogu da imaju zaštitni efekat zahvaljujući citratima.
Cistinski kamen u bubregu
Cistinurija je redak poremećaj bubrežnih kanala stvaranja cistinskih kamenova u bubrezima, a kod ove bolesti se cistin pojačano izlučuje kroz mokraću i može da formira veće kamenove koji se često ponavljaju.
Za prevenciju ovog stanja je najvažniji dovoljan unos tečnosti, pošto veća količina vode razblažuje urin i smanjuje šansu za stvaranje kristala. Takođe je važno smanjiti kiselost urina, pa se preporučuje manji unos mesa i povećan unos voća i povrća.
I kod ovog tipa kamenaca važan je unos soli, pa se savetuje izbegavanje previše slanih i industrijski prerađenih namirnica poput gotovih supa, pomfrita i suhomesnatih proizvoda.
BONUS VIDEO
Trudnoća povećava rizik od stvaranja kamena u bubregu?