Izgradnja samopouzdanja počinje još u detinsjtvu i time im obezbeđujete dobru podlogu za kasniej životne izazove
Jedna od najvećih pitanja svakog roditelja jeste kako da izgrade samopouzdanje svoje dece, jer od njega mnogo toga zavisi kasnije u životu.
A današnje vreme je posebno nezgodno zbog toga. Pojedina istraživanja kažu da se deca bore sa nedovoljnim samopouzdanjem, zbog društvenih mreža se porede sa drugima i negativno posmatraju sebe.
Samopouzdanje deci pomaže da razviju nezavisnost i otpornost koje su im potrebne da prevaziđu životne izazove, da uče iz neizbežnih neuspeha i nastave da preuzimaju neophodne rizike.
- Kada su deca samopouzdanija, manje je verovatno da će se preispitati (ili) zadržavati svoje mišljenje- kaže Sindra Kamphof, koja ima doktorat iz sportske psihologije i radila je kao mentalni trener sa Minesota Vikinzima iz NFL-a i američkim olimpijskim atletskim timom.
Rad na izgradnji dugotrajnog samopouzdanja kod vaše dece počinje rano u njihovom detinjstvu i može trajati dugo u njihovom odraslom dobu, kaže Kamphof. A oštre kritike roditelja često čine osnovu negativnog unutrašnjeg kritičara osobe godinama koje dolaze, pokazuju istraživanja.
Ona preporučuje dve specifične strategije koje bi roditelji trebalo da usvoje kako bi negovali samopouzdanje svog deteta, bez obzira na njegove godine.
1. Pomozite svom detetu da prepozna i reguliše svog „unutrašnjeg kritičara“
Većina odraslih ljudi se i dalje bori sa unutrašnjim kritičarem, tim glasom koji sumnja u odluke koje donosite, potencijalno gušeći vašu produktivnost ili motivaciju.
A kako kaže Kamphot, taj glas počinje kada ste veoma mladi.
Roditelji bi trebalo da „nauče decu kako da primete svoj negativni samogovor i zamene ga istinom“.
Sindra Kamphot koristi alat koji naziva „Merač istine“, niz od tri brza pitanja:
- Da li je to istina?
- Da li vam ta misao služi?
- Koja bi bila osnažujuća misao koju biste mogli da izaberete upravo sada?
Linija samoispitivanja je efikasna jer je naš najoštriji samogovor često neistinit – ili iskrivljena verzija istine – i briga o tome vam neće pozitivno poslužiti, kaže ona. Preusmeravanje fokusa vašeg deteta na nešto tačnije i produktivnije trebalo bi da mu pomogne da se izvuče iz začaranog kruga.
2. Normalizujte neuspeh
Deca obično gube izvesnu količinu samopouzdanja nakon neuspeha ili negativnih interakcija, poput društvenog odbacivanja od strane vršnjaka ili borbe da nauče novu veštinu, kaže Kamphof.
- Većina ljudi, kada ne uspeju, zaista se sami kažnjavaju- kaže ona. Učenje dece da „neuspeh ne postoji“, jer je svaki neuspeh prilika da naučite nešto novo i poboljšate svoje veštine ili pristup, može biti „zaista moćan“ alat koji treba prihvatiti.
Kao mentalni trener profesionalnim sportistima, Kamphof redovno podučava koncept kretanja dalje od prošlih neuspeha, kaže ona. U tim slučajevima, ona se okreće drugom alatu od tri koraka koji naziva „Uči-Spali-Vrati“ kako bi pomogla ljudima da krenu dalje od neuspeha, umesto da se zadržavaju na njima.
Prvi korak zahteva identifikovanje lekcija koje treba naučiti iz određene greške ili neuspeha, kako bi se izbeglo ponavljanje u budućnosti. Roditelji mogu pitati svoje dete: „Šta biste sledeći put uradili drugačije?“ i podsetite ih da „oni nisu greška“, kaže Kamphof. Svaki neuspeh je privremeni zastoj, a ne nešto što ih mora trajno definisati.
Drugi korak je odlazak od greške. Kamphof preporučuje da svoje dete naučite lako ponovljivoj frazi ili radnji, poput fizičkog „otresanja“, kako biste signalizirali da je vreme da se to negativno iskustvo ostavi u prošlosti.
U trećem koraku, roditelji uče decu da se „vrate“ pozitivnijem načinu razmišljanja koristeći „samouvereni govor sa sobom i govor tela“, poput podsećanja na njihove snage i kako im lekcije iz njihovih neuspeha mogu pomoći da rastu u budućnosti, kaže ona.
BONUS VIDEO
U kojim situacijama se deca oduzimaju od roditelja? Evo šta sve spada u neadekvatno obavljanje roditeljske funkcije