Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici svakog 27. januara obeležavaju Svetog Savu, jednog od najcenjenijih srpskih svetitelja i jednu od najznačajnijih ličnosti naše istorije.
Sveti Sava, prvi srpski arhiepiskop i osnivač Srpske pravoslavne crkve, obeležava se uz poštovanje brojnih običaja, a slavi se i kao krsna slava i školska slava u vrtićima i školama.
Obavezan deo proslave Savindana u narodu je dugo bila priprema svetosavskih pereca, peciva koje često prate interesantne legende i priče.
Zašto se za Sv. Savu prave perece?
Kako je pre nekoliko godina objasnila istoričarka umetnosti Tamara Ognjević, u srednjem veku su perece najtešnje povezane s hrišćanskom simbolikom, od ruku sklopljenih u molitvi do tri prazna polja koje formira testo oblikovano u labav čvor, a koje predstavljaju Sveto trojstvo.
– Ova vrsta peciva dominira nemačkom pekarskom tradicijom, a prema predanju, Srbi u Banatu usvojili su je kad su se na to područje, kojim je sve do 1944. dominiralo nemačko stanovništvo, doselili nakon pada srpske srednjovekovne države – istakla je ona. – Predanje kaže da im je bilo zabranjeno da javno slave krsnu slavu, pa su posredovanjem pereca, koje su navodno odmenile slavski kolač, iako o tom procesu nema nikakvih sačuvanih istorijskih dokaza, našli način da tu tradiciju sačuvaju .
Međutim, ona ističe da je istina verovatno nešto drugačija.
– Čini se, ipak, mnogo verovatnijim da im se dopala praksa nemačkog stanovništva da perecama daruju najmlađe za Uskrs, pa su je "pozajmili" i povezali sa sopstvenim verovanjima i običajima. Dodatno je zanimljivo da se sa ovim običajem darivanja dece perecama za Svetog Savu, 27. januara, najčešće srećemo u tradiciji banatskih Srba, dok je u Bačkoj i Sremu gotovo nema, baš kao što je nema ni u drugim delovima Srbije, s ove strane Save i Dunava. Kada se ima u vidu da upravo Srbi tokom ustanka protiv Turaka u Banatu u 16. veku na svojim zastavama nose lik Svetog Save, te da su u znak odmazde upravo zbog ove bune spaljene svetiteljeve mošti na beogradskom Vračaru, onda priča o Svetom Savi i perecama dobija još jednu zanimljivu dimenziju. Kako god, praksa je lepa, a živo dopunjavanje legendi o najslavnijem srpskom svetitelju samo pokazuje koliko je njegov duh prisutan u narodu iz kojeg je potekao – zaključila je.
Jednostavan recept za svetosavske perece
Sastojci:
- 700 g brašna
- 1 kocka svežeg kvasca
- 1 kašika šećera
- 1 jaje (sobne temperature)
- 300 ml toplog ili mlakog mleka
- 100 ulja
- 1/2 kašike soli
- susam po ukusu
Za preliv:
- 2 kašike soli
- 50 g brašna
- 4 kašike vode
Priprema
- Izmrvite kvasac, pa ga prelijte mlakim mlekom, dodajte šećer i dobro razmutite.
- Kad se kvasac aktivira, dodajte ulje i mleko, a potom malo po malo sipajte brašno i so, pa zamesite glatko testo. Ostavite da odstoji oko 30 minuta da testo nadođe.
- Premesite testo, prebacite ga na pobrašnjenu površinu i podelite na deset delova.
- Svaki deo testa razvucite u oblik crva, a pa ga smotajte u oblik perece i ređajte po plehu koji ste obložili pek-papirom. Pecite oko 10 minuta u rerni dobro zagrejanoj na 220 stepeni.
- U međvremenu napravite preliv, tako što ćete umutite brašno, vodu i so, tako da nema grudvica.
- Posle deset minuta pečenja, izvadite perece, sipajte preko njih slani preliv, pospite susamom, pa vratite da se peku još oko 10 minuta.
BONUS VIDEO
Hram Svetog Save uoči Božića