Jugoslavija i svet su je gledali kao BOGINJU: Prokleta Dalida je imala ljubav miliona, ali ona je nije spasila

U istoriji popularne muzike malo je umetnica koje su decenijama uspevale da ostanu jednako relevantne, obožavane i prepoznatljive. Jedna od tih retkih pojava je, bez sumnje, bila Dalida, pevačica čiji je glas obeležio razne periode 20. veka i kojoj se svet divio dok se ona borila sa životom u sopstvenoj koži.

Iza reflektora i milionskih tiraža krila se žena puna tuge, zbog koje njeno ime zauvek prati i priča o tragediji....

Dalida je ponos Egipta i – Italijanka

Dalida je rođena kao Jolanda Kristina Điljoti, 17. januara 1933. godine, u Kairu, u porodici italijanskih doseljenika. Njen otac Pijetro je bio koncert-majstor u Operi u Kairu, dok je majka Đuzepina zarađivala kao krojačica.

 

Muzika je bila sastavni deo porodičnog života u domu Điljotijevih, a ljubav prema njoj delila je i s braćom Brunom i Orlandom, koji će kasnije izgraditi zavidne karijere u Parizu.

Još u detinjstvu se Dalida izdvajala neobičnom lepotom, pa je vrlo mlada počela da učestvuje na takmičenjima. Kruna tog perioda bila je titula Mis Egipta 1954. godine, koja joj je otvorila vrata ka svetu umetnosti i dovela je, već iste godine, u Pariz, grad koji će postati njen dom i simbol njene slave.

Dalidin put do zvezda

Po dolasku u Francusku, promenila je ime. Najpre se predstavljala kao Dalila, a zatim kao Dalida, što je ime pod kojim će postati jedna od najvećih muzičkih ikona Evrope. Ipak, uspeh nije došao preko noći.

Živela je skromno, učila jezik, pokušavala da se ostvari kao glumica i nastupala u kabareima, gde je konačno dobila priliku da započne pevačku karijeru.

 

Prvi veliki proboj dogodio se sa pesmom Madonna, dok je singl Bambino doneo ogroman uspeh: stotine hiljada prodatih primeraka, prvu zlatnu ploču i gotovo godinu dana na vrhu top-lista. Od tog trenutka, Dalida je postala nezaustavljiva!

 

Njena posebnost bila je, svakako, neverovatna prilagodljivost. Pevala je u različitim žanrovima, od tradicionalnih i etno melodija do diska, tada najaktuelnijeg, i to na čak deset jezika.

 

Nastupala je širom sveta, punila najprestižnije dvorane, uključujući i Karnegi hol, a publiku u Parizu osvajala je mesecima bez pauze. Jugoslaviju je posećivala više puta, između ostalog i tokom FEST-a 1971. godine.

 

Svet joj je na svaki ulazak u studio i izlazak na scenu uzvraćao ljubavlju, poštovanjem, punim salama na koncertima, a 1976. proglašena je Ženom godine u Kanadi, čime je ostavila iza sebe čak i nekadašnju američku prvu damu Džeki Kenedi.

 

Dalida je snimila desetine studijskih albuma, zatim i albume uživo i stotine singlova, a objavila je i ogroman broj kompilacija.

 

Milioni širom sveta su bili zaljubljeni u nju, a navodno je kratko bila u vezi s francuskim glumcem Alenom Delonom, koji je bio njen komšija u Parizu.

 

Senke iza reflektora

Uprkos svetskoj slavi, Dalida se ceo život borila s nesigurnostima. Problemi sa vidom pratili su je od rođenja – nakon infekcije oka ostala je razroka, zbog čega je kao dete bila izložena ruganju. Iako je važila za izuzetnu lepoticu, nikada nije bila zadovoljna svojim izgledom, a često se borila s depresivnim epizodama.

Depresiju su dodatno produbili teški gubici.

 

Veoma mlada je zatrudnela tokom veze s jednim italijanskim studentom, a posle loše izvedenog abortusa više nije mogla da postane majka.

 

Potom je 1979. godine njen bivši suprug, radijski voditelj Lusijen Moris izvršio samoubistvo. U godinama koje su usledile izgubila je majku, bliskog prijatelja i izraelskog pevača Majkla Branta, a potom i partnera Ričarda Šanfreja, koji je takođe izvršio samoubistvo. Mediji su je zbog niza tragedija prozvali Prokleta Dalida.

Početkom osamdesetih godina sve ređe se pojavljivala u javnosti.

 

Uz psihičke probleme, godinama se borila i s bulimijom i nesanicom, a povratak problema s vidom 1985. godine dodatno je pogoršao njeno stanje.

Poslednji čin Dalidinog života

Dalida se sve više povlačila iz javnosti, skrivajući se iza tamnih naočara i izbegavajući svetla reflektora. Nakon dveju operacija, poslednji put je nastupila 1987. godine u Antaliji. Samo nekoliko dana kasnije, 3. maja iste godine, u 55. godini, stigla je vest da je pevačica oduzela sebi život predoziranjem barbituratima.

Iza sebe je ostavila kratku poruku:

Život je nepodnošljiv. Oprostite mi.

Sahranjena je na groblju Monmartr u Parizu, gde se danas nalazi i trg koji nosi njeno ime. Njen grob, ukrašen kobrom – simbolom drevnog Egipta – svake godine posećuju hiljade ljudi.

 

BONUS VIDEO

Depresija je opakija nego što mnogi misle