Čak i kada, kao roditelji, znamo kako treba da reagujemo na napad besa, u žaru trenutka nam je teško da odolimo da ne uradimo nešto pogrešno, što ne samo da ne funkcioniše već pogoršava stvari.
Teško da ćete naći dete koje nikada nije iskusilo tantrum, a i ako roditelj tvrdi da mu se to nikada nije dogodilo – postoji verovatnoća da ne govori istinu.
Napadi besa, poznati kao temper tantrum, potpuno su normalan izraz frustracije malog deteta zbog ograničenja ili besa zato što ne može da bude kako ono želi. Ponekad će briznuti u plač i početi da se baca po podu jer ne može da složi slagalicu, nekada jer ne dobija čokoladicu u prodavnici.
Frustracija vodi do izliva emocija, praćenog suzama i snažnim besom, a sve se pogoršava ukoliko je dete umorno, gladno, bolesno ili razdražljivo iz bilo kog razloga jer mu je prag frustracije niži.
Mnogi eksperti bavili su se time šta dovodi do tantruma, kako ga sprečiti i šta treba da radimo da bismo pomogli detetu da lakše prebrodi ovaj trenutak i vrati se uobičajenom ponašanju. Klinička psihološkinja iz Njujorka dr Rebeka Šrag Heršberg napisala je knjigu "Vodič za preživljavanje tantruma", u kojem je prišla ovoj temi iz drugog ugla – šta ne raditi kad dete prolazi kroz napad besa.
1. Ne umanjujte emocije ili ugao gledanja deteta.
Nije retkost čuti da roditelji, kada opisuju tantrum, kažu da dete "podivlja zbog sitnice" i umanjuju značaj određene situacije ili emocije koja dovede do izliva besa mališana.
Njihove reakcije treba shvatiti ozbiljno, a situacija će biti još teža ako detetu kažete da je smešno, detinjasto, bezobrazno, razmaženo...
2. Ne govorite detetu kako treba da se oseća.
Ovo je odlično opšte pravilo, koje može da se primeni na odrasle, a posebno je važno kada je u pitanju napad besa. Rečenice poput "Ne ljuti se", "Prestani da plačeš zbog svega" i sl. samo poništavaju emocije. Ne zaboravite da je tantrum potpuno normalna pojava u životu male osobe koja tek uči da prepozna osećanja i kontroliše ih.
Mala deca treba da nauče da su njihove emocije deo života, čak i one teške, i da se pojavljuju i nestaju, a mi kao roditelji treba da budemo primer i naučimo ih kako da se nose s njima. Na kraju krajeva, jeste li vi ikada prestali da budete tužni jer vam je neko rekao "Ne budi tužan"?
3. Ne lažite dete da biste sprečili bes.
Roditelji često obećavaju nešto kako bi sprečili ili zaustavili tantrum, ali to rešava problem samo nakratko.
Ako vam pređe u naviku da se oslanjate na neistine, nemojte očekivati da će i dete biti iskreno s vama. Važno je da deca vide kako roditelji preuzimaju odgovornost i postavljaju jasne granice.
4. Ne govorite detetu da ste tužni zbog njegovog ponašanja.
Mnogi roditelji skreću fokus na sebe i sopstvene emocije kada dete doživljava napad besa, iako mališani nisu odgovorni za emocionalno stanje odraslih. Zapravo je suprotno.
Važno je da dete nauči da njegovo ponašanje utiče na druge, ali je razvojno neprikladno tražiti da se ono ponaša na određeni način iz osećaja odgovornosti za vaša osećanja.
5. Ne budite sarkastični.
Iako je u današnje vreme sveprisutan, sarkazam je oblik komunikacije koji mala deca ne mogu da razumeju. Kada primete da vaš ton ne odgovara onome što pričate, recimo ako kažete da je nešto smešno smrtno ozbiljnog lica, dete neće znati šta da misli o tome.
Biće samo zbunjenije i bešnje, a uz to je omalovažavajući mehanizam.
BONUS VIDEO
"Empatija i vaspitanje formiraju ličnost, a ne skupi pokloni"