Udala se za kralja i ceo život patila za običnim čovekom: Životna i ljubavna priča crnogorske princeze Jelene Savojske

Jelena Savojska ili Jelena od Savoje, rođena 17. oktobra 1872. godine u Torinu bila je italijanska princeza, koja je postala poznata i zbog svog braka sa kraljem Aleksandrom I Jugoslovenskim. 

 

Krstio je ruski car Aleksandar Drugi Romanov. Odrasla je uz švajcarsku guvernantu, u vreme kada je Crna Gora ratovala i krvarila. Sa deset godina uputili su je na školovanje u ruski Petrograd, na institut Smoljni, koji se nalazio pod caričinim patronatom. Tamo je otkrila slikarski talenat.

 

Osim zbog svog braka sa kraljem Jelena je pažnju javnosti privlačila i zbog svog nesvakidašnjeg života, u kojem su se sudarali elementi političkih nesuglasica, ljubavi, ali i tragične sudbine.

Njen život bio je ispunjen značajnim ličnim i istorijskim događanjima, a evo osnovne priče o njenom životu i ljubavi.

 

Porodica i rani život

 

Jelena je bila kćerka princa Amedea od Savoje, vojvode od Aoste, i princeze Marije Viktorije iz Portugala. Odrasla je u prestižnoj italijanskoj porodici i bila deo evropske aristokratije.

 

Kao članica dinastije Savoja, Jelena je imala visoko mesto na evropskoj političkoj sceni, a njeno obrazovanje i vaspitanje bili su u skladu sa tradicijama plemićkog društva.

 

Sa cetinjskog dvora u desetoj godini otišla je na školovanje u Petrograd. Školovala se na institutu Smoljni, koji je bio organizovan za princeze i devojke iz uglednih evropskih porodica, a nalazio se pod caričinim patronatom. Imala je sklonost ka slikarstvu, pisanju, arhitekturi, a njen nacrt mauzoleja na Orlovom kršu koristili su projektanti prilikom izrade mauzoleja.

 

Brak sa kraljem Aleksandrom I Jugoslovenskim

 

Bosiljka Čelebić-Mitrović u “Doboročinstvima kraljice Jelene Savojske” zapisala je između ostalog da je Jelena volela da putuju i da je svog muža Viktora Emanuela III upoznala na otvaranju Svetske izložbe savremenog slikarstva u Veneciji, u februaru 1895.

- Ja Vas pitam dajete li mi svoju ruku i saglasnost da ćete me uzeti, a ja Vam nudim moju. Ja vas hoću, pa ćemo se docnije zanimati kod mojih i vaših roditelja da nam daju saizvoljenije i blagoslov!

 

Ovim rečima je italijanski princ Viktor Emanuel, koji je došao 1896. godine na Cetinje u goste knezu Nikoli Petroviću Njegošu zaprosio njegovu ćerku princezu Jelenu. Tako je u kratkom dijalogu, rešeno ono na čemu su gotovo dve godine radile diplomatije Crne Gore i Italije.

 

 

Jelena Savojska je 1900. godine postala supruga kralja Aleksandra I Jugoslovenskog. Brak je bio rezultat političkog dogovora između Italije i novoustoličene Kraljevine Jugoslavije, ali je uskoro prerastao u iskrenu ljubavnu vezu. Jelena je bila poznata po svom dostojanstvu, lepotama, ali i inteligenciji, i brzo je stekla poštovanje među građanstvom Jugoslavije.

Kralj Aleksandar i Jelena imali su četiri sina: Petra, Tomislava, Andreja i Nikolu. Jelena je bila posvećena majka, a brak sa Aleksandrom bio je duboko emocionalan, uprkos političkim izazovima.

 

Politika i društveni angažman

 

Svoju vladavinu korisitla je da čini dobročinstava prema onima kojima je to bilo potrebno. Glavno joj je bilo da služi narodu zbog čega je uživala poštovanje širokih narodnih masa. 

 

Tako je stekla međunarodnu slavu i sve velike evropske nacije su joj dodelile ordenje i odale priznanje.

Od Crne Gore dobila je samo “izraze divljenja”, koji su jednoglasno izglasani 3. januara 1909. u Narodnoj skupštini – “zbog herojskih velikodušnih dela koje je učinjela na mestima katastrofe”. A 1937. godine od pape Pia XI dobila je zlatnu ružu za svoj humanitarni rad.

 

Tokom Prvog svetskog rata, Jelena je bila aktivna u organizaciji pomoći vojnicima i izbeglicama, a i dalje je bila u stalnom kontaktu sa mnogim evropskim dvorskim porodicama. Njena posvećenost civilnoj dobrobiti bila je ključni deo njenog imidža.

 

Nesrećna ljubav

 

Jedna guslarska pesma govori o tome da je Jelena nevoljno data Viktoru od Savoje. Prema ovoj pesmi kada je crnogorski gospodar pozvao kćerku, na dan njenog venčanja, ona mu je rekla da je nesrećna njegovom odlukom, ali da će poštovati njegovu želju.

- Ja znam da cu bit’ kraljica, silne, moćne Italije, al’ s tom krunom, dragi oče, tvoja ćerka srećna nije. Jer ja volim ovu zemlju, kao život kao vodu, a sad moram da napustim zauvek Crnu Goru. Uzalud mi zlatna kruna i palate i dvorovi, Lovćenu me srce vuče đe se viju sokolovi - rekla je tada ona.

 

Jelena je, prema istoj pesmi, bila zaljubljena u perjanika očeve garde, Miloša i tražila je od oca da je on, sa ostalim perjanicima prati do Bara. Na rastanku, poklonila mu je svoju burmu, a on joj je rekao: “Oh, Jelena, da nijesi ćerka moga gospodara sabljom bi’ te odbranio i odveo do oltara”.

 

Ipak, Jelena je bila srećna u braku sve dok joj suprug nije preminuo.

Tragedija i smrt kralja Aleksandra I

 

Jedan od najtragičnijih trenutaka u životu Jelene bio je atentat na njenog muža, kralja Aleksandra I, 1934. godine. Aleksandar je ubijen tokom državne posete Francuskoj, a Jelena je ostala duboko potresena njegovom smrću.

 

Iako je zadržala dostojanstvo u javnosti, gubitak njenog muža bio je izuzetno bolan, a Jelena je u tim godinama bila prisutna u životima svojih sinova, koji su morali da preuzmu odgovorne pozicije.

 

Poslednji dani i smrt

 

Nakon smrti kralja Aleksandra I, Jelena je povukla iz javnog života i živela pretežno u Italiji, gde je bila podrška svojoj porodici i bila angažovana u humanitarnim organizacijama. Tokom Drugog svetskog rata, kraljevska porodica bila je u izgnanstvu, a Jelena se bavila humanitarnim radom.

Preminula je 1951. godine u Rimu, gde je sahranjena u crkvi San Lorenzo in Lucina. Njen život ostao je zapamćen kao život žene koja je živela u skladu sa visokim moralnim principima, posvećena porodici i društvu.

 

Jelena Savojska ostavila je dubok trag u istoriji Jugoslavije i italijanske monarhije, iako nije bila politički aktivna u pogledu vladavine, njena prisutnost kao majka i supruga je bila vrlo važna u teškim vremenima.

 

Bonus video:

Srpski princ i princeza ekskluzivno za Kurir