Na svet je stigla u skromnoj porodici, kao jedna od osmoro dece, a potom odbila ugovoreni brak, uzela konce u svoje ruke i promenila svoj život iz korena
Na današnji dan, 1. aprila 1965. godine, preminula je Helena Rubinštajn, jedna od najznačajnijih žena kozmetičke industrije 20. veka.
Rođena je u porodici poljskih Jevreja kao Čaja Rubinštajn 25. decembra 1872. godine, kao najstarija od osam ćerki. Na svet je stigla u Krakovu, u Malopoljskoj, u vreme austrougarske okupacije, a veoma mladoj joj je ugovoren brak.
Čaja je odbila da se uda i odmah potom 1896. emigrirala u Australiju, gde je stigla bez novca i znanja engleskog jezika. Međutim, čak i kad je bila siromašna, trudila se da se oblači elegantno, a svojom lepotom i stilom je ostavila utisak na gradske dame.
Uskoro jena pijaci u Zapadnoj Viktoriji počela da prodaje svoje domaće kreme na bazi lanolina, koji je dobijala zahvaljujući farmi na kojoj je njen ujak i poznati trgovac držao ogromna stada ovaca.
Neko vreme je imala pomoć ujaka, ali se uskoro posvađala s njim, te je počela da radi kao konobarica u melburnškim čajdžinicama i guvernanta. Sve vreme je, ipak, vredno radila na proizvodnji krema za lice, a nakon izvesnog vremena privukla je pažnju jednog udvarača, koji je bio spreman da plati njeno lanciranje kreme Crème Valaze.
Uskoro je počela da se predstavlja svojim klijentima kao Helena, a posao joj je napredovao tako brzo da je ubrzo uspela da priušti sopstveni salon u ulici Kolins.
Nakon ogromnog uspeha prodavnice, brigu o njoj preuzela je Helenina sestra Česka, dok se sama Rubinštajnova preselila u London kako bi pokrenula međunarodnu kompaniju. Kako u to vreme žene nisu mogle da dobiju kredit, uložila je svoj novac.
Iste godine kad je stigla u London, 1908, udala se za američkog novinara poljskog porekla Edvarda Vilijama Titusa, s kojim je dobila sinove Roja i Horacija, a potom se porodica preselila u Pariz. Tamo je Helena postala prava zvezda društvene scene i sa suprugom priređivala zabave za visoko društvo, a među njenim gostima bili su ambasadori, pisci i mnoge ugledne ličnosti.
Tih dana je, prva, klasifikovala četiri tipa kože: suvu, normalnu, masnu i kombinovanu, a za svaki je je napravila posebnu kremu, dok je za žene tamnije puti osmislila crème gypsy.
Nakon što je izbio Prvi svetski rat, porodica se preselila u Njujork, gde je Helena otvorila kozmezički salon i njen uspeh bio je vrtoglav.
Međutim, svoj američki biznis prodala je kompaniji Lehman Brothers 1928. godine, za nevereovatnih 7,3 miliona dolara, a njeno bogatstvo i rad na više frontova nastavili su da rastu i razvijaju se. Kako je jednom prilikom i sama zaključila, ona "jednostavno nije mogla da ne stvara novac".
U međuvremenu se razvela od Titusa i udala za princa Arčila Gurijelija Čkonija, koji je bio 23 godine mlađi od nje. Navodno je Helena žudela da ima titulu i progonila je princa sve dok ga nije zavela, a liniju muške kozmetike nazvala je po njemu.
Preminula je prirodnom smrću 1. aprila 1965. godine i potom sahranjena u Kvinsu. Iza sbee je ostavila ogromnu kolekciju umetnina i skupoceni nameštaj koji su potom prodati na aukciji.
Kompanija "Helena Rubinštajn" prodata je 1973, najpre Colgate-Palmolive-u, a danas je deo kompanije L'Oreal.
Bila je čuvena po citatu:
– Ne postoje ružne žene, samo lenje.
* Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.
BONUS VIDEO
Pirinčana voda za lice