Bolovala je u tajnosti, siromaštvo i tuga bili su ceo njen život: Najmisterioznija pevačica znala je samo za bol

Obrisi života pevačice Karen Dalton pričaju srceparajuću priču.

 

Siromaštvo je za nju bilo nešto što se podrazumevalo, povremeno je ostajala bez krova nad glavom, bila je zarobljena u krugu depresije i zavisnosti od alkohola i droga, a sve je kulminiralo njenom preranom smrću.

Priča o tužnom životu i njenom tragičnom kraju ispričana je u dokumentarnom filmu "Karen Dalton: U moje vreme", a on svedoči o jednoj potresnoj sudbini i napaćenoj umetničkoj duši.

A ipak, iako skupljeno dovoljno materijala za film, ona spada u najmisterioznije svetski poznate pevačice svih vremena. 

 

Rođena je u Teksasu, a odrastala u Oklahomi i Kanzasu. Dok je napunila 21 godinu, iza sebe je imala već dvoje dece i dva razvoda, a posle drugog je odlučila da se preseli u Njujork. Ponela je svoju gitaru i bendžo i povela najmanje jedno od dvoje dece, a njena ćerka Abralin Bejrd ispričala je da je Karen u to vreme ostala bez dva od donjih zuba koji su joj slomljeni kada se umešala u tuču dvojice svojih momaka.

Ubrzo po dolasku u Njujork ušla je u deo grinvičke folk scene šezdesetih.

 

Nastupala je s Bobom Dilanom, koji ju je kasnije nazvao svojom omiljenom pevačicom, Ričardom Takerom, Fredom Nilom i Timom Hardinom. U svojim nastupima neretko je obrađivala pesme navedenih slavnih kolega, a Bob Dilan svojevremeno je napisao da je Karen Dalton "imala glas kao Bili Holidej, a svirala gitaru kao Džimi Rid". Kasnije se udala za Takera, s kojim je povremeno pevala u duetu.

 

Prvi album – It's So Hard to Tell Who's Going to Love You the Best – objavila je 1969, a basista i producent Harvi Bruks napisao je Karen "nije bila zainteresovana da učestvuje u igrama muzičke industrije u eri u kojoj muzičari nisu imali mnogo izbora". Često je besno reagovala kada su je producenti pitali da promeni nešto u svojoj muzici,a prvi album je snimila tek nakon što su je producent Nik Venet i Fred Nil obmanuli da je ne snimaju.

Dve godine kasnije objavila je drugi i poslednji album In My Own Time, a uz to ima još i live album snimljen 1962, a objavljen tek 2007. godine.

Među prijateljima i ljubavnicima bila je poznata po naglim promenama raspoloženja, koje su vodile do napada besa i nasilja, a sve su pokretale njene zavisnosti.

 

– Većinu konflikata imala je kad je bila drogirana – prisetio se Ričard Pit u pomenutom dokumentarcu.

Vremenom se udaljila i od dece, koju je ostavila u Koloradu, a potom se vratila sama u Njujork da pokuša da uradi nešto od svoje karijere. Nastupala je godinama, ali je ostala na tri albuma.

U kasnijim godinama Karen je živela u prikolici u Harliju, u blizini Vudstoka, početkom 90-ih je na nagovor prijatelja otišla na odvikavanje od droge. Izdržala je samo nekoliko dana, a potom je zahtevala da je vrate kući.

Umrla je u martu 1993. od bolesti povezane s AIDS-om, s kojim je živela više od osam godina.

 

* Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.

 

BONUS VIDEO

Biografija Donalda Trampa