Za Bogojavljenje se vezuje više običaja i verovanja, a najpoznatija je želja u ponoć
Bogojavljenje je jedan od najvažnijih hrišćanskih i pravoslavnih praznika, a jedan je i od onih za koje se vezuju mnogi narodni običaji.
Tradicija nalaže da se na Bogojavljenje, 19. januara, pozdravljamo rečima "Hristos se javi" i "Vaistinu se javi", a ovim praznikom završavaju se tzv. nekršteni dani.
Jedan od najomiljenijih običaja na Bogojavljenje jeste – želja u ponoć.
Kako se i kada tačno zamišlja želja na Bogojavljenje?
Veruje se, naime, da se tačno u noći između 18. i 19. januara, otvaraju nebesa i da se vernicima ispunjavaju želje.
Tada bi trebalo izaći napolje ili, ako niste u mogućnosti, stati kraj prozora ili na terasu, prekrstiti se i, gledajući u nebo, zamisliti želju.
Neophodno je da želja bude jasno definisana i konkretna, a nekada su devojke verovale da će tada na nebu ugledati i lik svog budućeg muža.
Običaji i verovanja na Bogojavljenje
U prošlosti je među omladinom bio popularan i običaj da se u noći Bogojavljenja ispod jastuka ostavlja ogledalce kako bi u san došao onaj za koga će se devojka udati. Verovalo se da je veoma važno da ogledalo ne pukne dok spavate na njemu jer je to značilo da sledi sedam godina nesreće u ljubavi.
Nekada su se uz ogledalo stavljale i sveće.
Verovanja kažu i da vremenske prilike na Bogojavljenje otkrivaju kakva je godina pred nama. Bude li snega i mraza – čeka nas rodna godina, verovali su naši stari, dok je vedro vreme smatrano znakom sušne godine.
* Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.
BONUS VIDEO
Bogojavljenje