Za najlepši i najveći hrišćanski praznik vezuje se niz zanimljivih rituala i običaja, a za neke od onih koji su negovani u prošlosti možda niste čuli
Kako je Božić najradosniji hrišćanski praznik, za njega se vezuje mnogo verovanja i tradicija, a u prošlosti su ustanovljeni brojni narodni običaji kojima su vernici želeli da prizovu prosperitet, zdravlje i sreću.
Kako bismo otkrili na koji način je Božić obeležavan u starim vremenima na našim prostorima, obratili smo se Etnografskom muzeju u Beogradu i dobili mnogo interesantnih saznanja iz bogate etnografske građe o proslavi ovog praznika kod Srba.
– Dan Hristovog rođenja – Božić, smatran je velikim i, uz Vaskrs, najvećim kalendarskim praznikom. Srbi su Božić slavili tri dana, a prvi dan je i bio i ostao najvažniji. U vreme Božića nije bilo poželjno raditi, ali se verovalo da neke poslove baš tada treba započeti kako bi bili uspešni – obasnili su nam.
Malo poznati običaj na Božić
Kako su nam objasnili iz Etnografskog muzeja, obeležavanje Božića je u prošlosti pratilo iščekivanje nekog nevidljivog gosta koji bi trebalo da dođe za trpezu.
– Na sam dan Božića prema verovanju se očekivao dolazak nekog božanskog, natprirodnog bića. On se dočekivao sa velikim nestrpljem, a ukućani su ulagali velike napore da ga dočekaju kako dolikuje. Ponegde su se, kako piše Dušan Bandić, božanskom biću obraćali i pozivali ga za sto: „Hajde Bože (ili Božiću) da večeramo“. Njegov dolazak bio je i scenski prikazivan, u liku položajnika ili polaženika koji je bio prva osoba koja je na Božić ušla u kuću.
Ko treba da bude položajnik?
Kako kažu iz Etnografskog muzeja, muško ili žensko, deca ili odrasli, za položajnika je najvažnije da bude "srećan čovek".
– Položajnik je mogao da bude i namernik, ali se najčešće unapred birao. Po pravilu se ta uloga namenjivala odraslom muškarcu, a ponekad i muškom detetu, mada su zabeleženi slučajevi, da je, na primer, u Istočnoj Srbiji položajnik bila i žena, odnosno devojka. Dakle, iako je bilo varijacija, jedino pravilo kojeg se trebalo držati je to da je položajnik morao da bude srećan čovek, kako bi i ukućanima kod kojih dolazi donosio sreću. U Homolju je postojala izreka: „Кakav ti je položajnik, takva ti je i godina“ –pokazuju izvori.
Za položajnika je ova osebna čast zahtevala i posebnu pripremu, pa je postojalo verovanje da on ne bi jeo dok ne dođe u kuću, kako bi se omrsio tek kod domaćina koji ga išćekuju. Takođe, u prošlosti je nosio poklone za domaćina, a danas ih češće dobija.
– Etnografska građa svedoči o tome da se položajnik posebno pripremao za taj čin, pa je tako zabeleženo da on nije smeo ništa da jede pre nego što ode kod izabranog domaćina, i da se prvi put omrsi kod njega. Navodno je u putu do njegove kuće izbegavao sretanje i kontakt sa drugim ljudima, kako bi prvo domaćinu čestitao ovaj veliki praznik. Položajnik se sa sobom nosio i poklone koje će dati domaćinu, na primer polaznički kolač, vino, rakiju, pa i pšenicu kojom bi posipao ukućane. Danas je, međutim, došlo do varijacija u tom običaju, pa se tako sada položajnik čašćava i obasipa pšenicom – navode iz Etnografskog muzeja.
Božićna trpeza i pravila o česnici
Gozba za praznik je uvek važna na našim prostorima, a na Božić počinje čestitanjem na poseban način. Ako u kući ima posvađanih, tada je pravi trenutak da se pomire.
– Velika pažnja bila je usmerena ka pripremanju bogate praznične trpeze. Pre ručka, ukućani su čestitali jedni drugima Božić, rečima: „Mir Božji, Hristos se rodi“, a veruje se da je to trenutak kada se i posvađani mire.
– Tokom Božića praznična trpeza se nije sklanjala i pospremala, budući da je ona simbolizovala buduće blagostanje. Poseban značaj u bogatoj trpezi imala je božićna pečenica i za tu priliku se klala svinja ili ovca, u zavisnosti od kraja. Za tu priliku se birala posebna životinja, a prema verovanju, vodilo se računa da bude bela i bez nekih telesnik nedostataka. Verovalo se da božićnu pečenicu prvo mora da proba domaćin kuće, a onda i ostali – navode iz Etnografskog muzeja.
Obredni hlebovi, pogače i drugi kolači često zauzimaju centralno mesto u narodnim običajima kod Srba, pa je lomljenje česnice među najvažnijih božićnim ritualima, a u vezi s njom takođe postoji niz pravila.
– Važnu ulogu imali su i božićni kolači, a posebno mesto imala je česnica koja se mesila od pšeničnog, a ponegde i projinog brašna, bez soli i sa vodom koja se donosila pre izlaska sunca. Česnica je ukrašavana raznim simbolima i u nju se se ubacivali novčić, jaram, čekić, žitno zrno, ljuska od jajeta i sl. Česnica se lomila za vreme ručka, a svako bi za stolom dobio po jedan komad, a prema onome što bi ukućanin u njoj pronašao predviđalo se kakva će mu biti sudbina tokom godine i šta će mu nova godina doneti – pokazuje etnografska građa.
* Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.
BONUS VIDEO
Koji je veći praznik - Božić ili Vaskrs?