pogađa i žene i muškarce

Koji su simptomi HAŠIMOTOVE BOLESTI? Možete je imati DUGO i da to ne znate, a ovo je važno za dijagnostikovanje

Hašimotova bolest je autoimuno oboljenje koje utiče negativno na štitnu žlezdu i ima karakteristične simptome.

Hašimotova bolest češća je sedam puta kod žena u odnosu na muškarcefoto: Proxima Studio/Shutterstock

Hašimotov tireoiditis je autoimuno oboljenje je koje uzrokuje da ćelije u telu napadaju i razaraju tkivo štitne, odnosno tireoidne žlezde.


Ovo oboljenje poznato je i kao Hašimotova bolest, hronični limfocitni tireoiditis i autoimuni tireoiditis, a direktno utiče na funkciju štitaste žlezde. Ujedno, u pitanju je je vrlo čest uzrok hipotireoidizma.

 

Uzroci za pojavu Hašimotove bolesti nisu dovoljno poznati, ali neki naučnici veruju da genetski faktori imaju uticaja. Ipak, postoje faktori rizika koji su identifikovani kao značajni za razvitak ove bolesti.

 

Sedam puta je veća verovatnoća da je razviju žene od muškaraca, posebno žene koje su bile u drugom stanju. Takođe, veći je rizik ako imate porodičnu istoriju autoimunih bolesti.

Simptomi Hašimotove bolesti

 

Ljudi sa ovim oboljenjem mogu da isksue čitav spektar simptoma, koji nisu specifični samo za ovu bolest, već ukazuju na uspored rad štitaste žlezde. Neki od njih jesu:

 

  • zatvor
  • suva, bleda koža
  • promukao glas
  • visok holesterol
  • depresija
  • slabost u mišićima
  • umor
  • intolerancija na hladnoću
  • neregularni menstrualni ciklusi
  • problemi sa fertilitetom

 

Možete imati Hašimotovu bolest godinama pre nego što iskusite neke simptome. Ovo oboljenje može da napreduje dugo pre nego što uzrokuje vidljivu štetu kad je u pitanju štitna žlezda.

 

Hašimotovu boelst možete imati i godinama pre pojave prvih simptomafoto: Photoroyalty/Shutterstock

Kod nekih ljudi, pojavi se uvećana štitna žlezda ili gušavost. To retko uzrokuje bol, ali može biti osetljivo na dodir; ipak, moguće je da oteža gutanje ili da učini da osećate kao da vam je "puno grlo".

 

Dijagnoza

 

Vaš doktor može da posumnja na ovo stanje ako vam je uspored rad štitne žlezde.

 

Ako je to slučaj, proveriće hormone vaše štitne žlezde putem krvi, a posebno je važan hormon TSH (tireoidno-stimulišući hormon), čiji nivoi budu visoki kada je aktivnost žlezde mala. Tada telo daje sve od sebe da stimuliše žlezdu da proizvede više hormona.

 

Za dijagostikovanje je, pored pregleda doktora specijaliste, bitno proveriti hormon TSH, ali i ostale hormone i antitelafoto: SvetaZi/Shutterstock

Uz to, verovatno je da će vam doktor tražiti da uradite laboratorijske nalaze ostalih hormona štitne žlezde, holesterol, antitela. Ovi testovi mogu da pomognu u potvrdi dijagnoze.

 

Bonus video

Kako zvuči veliki kašalj kod dece?