obratite pažnju

Smrtonosan je, MILIONI pate od njega, a često se ne shvata ozbiljno: 6 LAŽI o problemu o kom moramo da pričamo više

Smrtonosan je, MILIONI pate od njega, a često se ne shvata ozbiljno: 6 zabluda o problemu

Poremećaji u ishrani spadaju u najsmrtonosnije psihijatrijske bolestifoto: Nicoleta Ionescu/Shutterstock

Poremećaji u ishrani sve su češća tema u javnosti proteklih godina, ali se oni neretko uzimaju olako. Ipak, u pitanju su stanja koja spadaju u najsmrtonosnije psihijatrijske bolesti.


Posebno je opasno to što ih okolina ljudi koji žive s ovim poremećajima neretko uopšte ne primeti na vreme, u početnoj fazi, koja je ujedno najvažnija za njihovo lečenje. Prema nekim statistikama, oko 9 procenata ljudi širom sveta pati od nekog oblika ovih poremećaja.


Kako je psihološkinja Anita Đuković nedavno istakla za Glossy, često čujemo i da neko samo "prati trend" pričom o poremećajima u ishrani poput anoreksije i bulimije, a reč o izuzetno ozbiljnom problemu.

Poremećaji ishrane zapravo nisu pokušaj privlačenja pažnje na sebe ili posledica "modernog" način života, već ozbiljan mentalni poremećaj koji se ubraja u one sa najvećom stopom smrtnosti među pacijentima – rekla nam je.


Anita Đuković je za Glossy izdvojila šest najčešćih mitova u vezi s poremećajima u ishrani i objasnila kako izgleda svakodnevica ljudi koji žive s njima i kako bolje razumeti ova stanja.

 

Anoreksija nervoza (lat. anorexia nervosa) poremećaj je ishrane u središtu kojeg se nalazi preplavljujući strah od gojenja.foto: Pixel-Shot/Shutterstock

 

Zablude i istine o poremećajima ishrane


Zabluda: Fizički izgled otkriva da li neko ima poremećaj ishrane

 

Istina: Iako im je dijagnostikovan poremećaj ishrane, većina obolelih ima sasvim normalnu telesnu težinu i na prvi pogled izgleda zdravo. To je zbog toga što, osim anoreksije nervoze, ostali poremećaji ishrane ne dovode do drastičnih promena u kilaži. Čak i oboleli od anoreksije nervoze izgledaju mršavo, ali većina nema takozvani "anoreksičan" izgled koji se prezentuje u medijima.

 

Zabluda: Ljudi koji se prejedaju su lenji


Istina: Ne reaguju svi ljudi na životne probleme na isti način. Kompulsivno prejedanje nije odraz lenjosti već pokušaj prevazilaženja emocionalne patnje i svakodnevnih problema. Na ovaj način osoba pronalazi utehu u hrani i izlazi na kraj sa negativnim emocijama. Isto kao bulimija i anoreksija, ovaj poremećaj zahteva lečenje.


Zabluda: Ljudi koriste poremećaj ishrane kako bi povredili porodicu i prijatelje


Istina: Poremećaji ishrane nisu izbor. Osobe koja boluju od ovih poremećaja ne pokušavaju da povrede ljude oko sebe uključujući i njih same. Ovaj mentalni premećaj nije planiran ni namerno smišljen da povredi duge.

 

poremećaje u ishrani često prati krivica posle obrokafoto: simona pilolla 2/Shutterstock

Zabluda: Samo tinejdžerke imaju poremećaj ishrane


Istina: Iako se poremečaji ishrane najčešće javljaju na uzrastu od 12 do 25 godina, to ne znači da kod mlađe i starije populacije nisu prisutni već da postoji mogućnost da ti slučajevi nisu dijagnostikovani. Takođe, od poremećaja ishrane ne boluju samo žene već i muškarci kojih kako se procenjuje ima 15 posto.


Zabluda: Bulimija nije smrtonosna


Istina: Oboleli od bulimije su pod velikim rizikom od smrti pogotovu ako često koriste laksative i praktikuju iscrpljujuće fizičke vežbe. Većina obolelih umire od akutnog zastoja srca, koji je najčešće izazvan deficitom kalijuma i disbalansom eliktrolita, dok drugi umiru usled rupture jednjaka.

 

Zabluda: Poremećaji ishrane su samo ekstremna forma dijete


Istina: Poremećaji ishrane nisu isto što i držanje dijete. Mnogi oboleli se uopšte ne odriču hrane kako bi izgubili na težini. Iako deluju slično držanju dijete, kod poremećaja ishrane osoba oseća da nema kontrolu nad količinom unete hrane ili oseća da jednostavno ne može da jede. Prilikom držanja dijete osoba se ciljano odriče hrane kako bi izgubila na težini.

 

BONUS VIDEO

Depresija je opakija nego što mislite