Kolale su razne priče nakon njegove smrti, ali istina je ispliavala na videlo tek godinama kasnije.
Slavni holivudski glumac Robin Vilijams izvršio je samoubisvo 11. avgusta 2014. godine.
Kada se to desilo, kompletna filmska industrija je bila potresena njegovom smrću.
Isprva se pričalo da se vratio starim porocima, pa da je bio depresivan i da je to glavni razlog iz kojeg se odlučio na ovaj korak.
Međutim, klupko je krenulo da se odmotava tek kasnije...
Nakon što je Robin Vilijams izvršio samoubistvo u 11. avgusta 2014 godine, njegova udovica Suzan Šnajder Vilijams uskoro će saznati za bolest za koju nikada ranije nije čula, ali koja je prekinula njenu i Robinovu sreću.
Robin je bio čovek za koga kažu da nikad nije ponovio istu scenu dva puta. Pri sakom novom snimanju uvek bi dodavao neku iskru koja bi oplemenila i do suza dovela publiku i sve na setu.
Kada su ga jednom upitali da li ima nekih strahova u životu, Vilijams je odgovorio veoma jasno.
- Imam, plašim se da će moja oštrica otupeti. Da neću više moći da zaiskrim - rekao je Robin tada.
Nažalost, došlo je do toga da je njegov najveći strah počeo da se ispunjava.
Naime, lekari su konstovali da je Vilijams patio od bolesti koja se zove levi bodi demencija ("Lewy body dementia"). To je tip demencije koji bolesnicima menja način razmišljanja, kretanja, ponašanja i ukupno raspoloženje.
Međutim, Robin nije odmah dobio pravu dijagnozu.
- Nekoliko meseci pre nego što je preminuo, postavljena mu je dijagnoza Parkinsonove bolesti. Ali to je bio samo vrh ledenog brega - rekla je Suzan Šnajder Vilijams, supruga preminulog glumca.
Do pogrešne dijagnoze došlo je u maju 2014. nakon što je Robin doživeo velike probleme sa pamćenjem, kao i sa pokretima, rasuđivanjem, spavanjem i raspoloženjem.
Komičar je prošao više testova da bi identifikovao svoj problem, od kojih je većina bila negativna.
- Niko od doktora nije znao da je u osnovi svega ovoga bolest duhova. Kada je to otkriveno, to je u suštini bilo kao da sam saznala ime ubice mog muža - rekla je Suzan.
Lewy body dementia (LBD) zapravo je u spektru bolesti u koje spada i Parkinsonova bolesti, a još ucek se ne zna tačan uzrok oboljevanja od LBD.
Demencija je poremećaj mentalnih procesa obeležen disfunkcijom pamćenja, promenama ličnosti i oštećenjem rasuđivanja usled bolesti ili povrede mozga.
LBD i demencija Parkinsonove bolesti su dve vrste demencije Levijevih tela, koje su drugi najčešći oblik demencije posle Alchajmerove bolesti, prema Udruženju LBD
Pošto se LBD u početku predstavlja slično Alchajmerovoj ili Parkinsonovoj bolesti, često se pogrešno dijagnostikuje. A pošto se proteini LBD ne mogu testirati kao Alchajmerovi proteini, slučajevi LBD se često dijagnostikuju nakon smrti kada porodice zatraže autopsiju ili doniraju mozak voljene osobe za istraživanje.
Tipično za nedijagnostikovane pacijente sa LBD je da u početku imaju probleme sa kretanjem, pa lekari im prvo dijagnostikuju Parkinsonovu bolest jer je to bolest kretanja. Ako ti pacijenti kasnije razviju i demenciju, često im se dijagnostikuje Parkinsonova bolest. Konkretnije promene u kognitivnim funkcijama, ali tokom vremena mogu dovesti do LBD dijagnoze.
Međutim, Iako su Levijeva tela česta kod Parkinsonove bolesti, neće svi pacijenti sa Parkinsonovom bolešću razviti LBD.
Bonus video: