Od obične devojke, novinarke, voditeljke vesti postala je najomiljenija kraljica Španije
Slično kao i kralj Čarls, španska kraljica Leticija takođe krši kraljevski protokol – pošto je bila prva španska kraljica koja je rođena kao običan čovek.
Rođena Letizia Ortiz Rocasolano 15. septembra 1972. u severnoj Španiji, buduća kraljica je odrasla u porodici srednje klase. Njen otac, Hose Ortiz Alvarez, bio je novinar, a njena majka, Marija de la Paloma Rokasolano Rodrigez, bila je medicinska sestra i predstavnica bolničkog sindikata.
Strani mediji su u više navrata pisali da je ona unuka taksiste, a u njenom životu se dogodila i jedan velika tragedija od koje se teško oporavila.
Španski mediji potanko su analizirali život kraljice Leticije pre njene udaje za princa Felipea. Oni navode da je ona imala dve sestre, Telmu i Eriku, koja je izvršila samoubistvo. Odevena u crno od glave do pete, Leticija je plakala za njom i u javnosti.
Erika je bila pronađena mrtva u svom stanu u Madridu pošto je, kako su mediji tada pisali, uzela preveliku dozu narkotika.
Leticija dolazi iz dugog reda novinara, njena baka po ocu takođe je bila radio emiter 40 godina.
Letizcija je diplomirala novinarstvo na Univerzitetu Complutense u Madridu, kao i magistrirala audiovizuelno novinarstvo na Institutu za studije audiovizuelnog novinarstva.
Tokom svog studija na univerzitetu, radila je na više poslova u medijima – prvo za novine La Nueva Espana, a kasnije za španske novine ABC, pre nego što je otpočela karijeru u velikoj međunarodnoj novinskoj agenciji, EFE.
Nakon što je kratko radila kao novinar u Meksiku, vratila se u Španiju gde je izveštavala za španske verzije Blumberga i CNN-a. Godine 2003. postala je istaknuta kao TV voditeljka Telediario 2, najgledanijeg dnevnog večernjeg informativnog programa u Španiji.
Tokom svoje karijere, Leticija je izveštavala iz Sjedinjenih Država o predsedničkim izborima, prenosila je uživo iz Njujorka nakon napada 11. septembra i izveštavala o ratu u Iraku.
Njena veridba sa kraljem Felipeom, tada princom od Asturije, bila je iznenađenje za mnoge širom Španije. Upoznali su se na večeri 2002. godine, koju je organizovao kolega novinar Pedro Erkisija, gde su navodno odmah uspostavili vezu. Par je održavao romansu nekoliko meseci, pre nego što je objavio veridbu 1. novembra 2003.
Ne samo da je Leticijina veridba sa Felipeom privukla pažnju jer je bila "obična osoba" iz porodice srednje klase, slično kao Kejt Midlton, već je bila i razvedena. U avgustu 1998. se udala za Alonsa Gerera Pereza, pisca i profesora književnosti u srednjoj školi, nakon veze od 10 godina. Međutim, godinu dana kasnije su se razveli.
Njen prethodni brak predstavljao je izazov za par koji je želeo da se venča u Katoličkoj crkvi, s obzirom da bi Vatikan morao da da posebnu dozvolu koja joj je omogućila da se uda za Felipea. Srećom, njeno prethodno venčanje sa Perezom bilo je samo građanska ceremonija.
Dana 22. maja 2004, Felipe i Leticija su se zvanično venčali u katedrali Santa Marija la Real de la Almudena u Madridu. Mlada je za posebnu priliku nosila belu venčanicu koju je dizajnirao španski modni dizajner Manuel Pertegaz. Njen veo, koji je poklonio Felipe, bio je napravljen od sivobelog svilenog tila.
Na nekoliko fotografija sa tog posebnog dana, mladenci su viđeni kako se smeju i gledaju jedno u drugo dok je Felipe ljubio čelo svoje novopečene žene.
Princ i princeza od Asturije tokom svog braka dobili su dve ćerke. Njihova najstarija ćerka – Leonor, princeza od Asturije – rođena je 31. oktobra 2005, dok je njihova najmlađa – infanta Sofija – rođena 29. aprila 2007.
Kraljevski par je postao kralj i kraljica Španije 2014. godine kada je Felipeov otac, kralj Huan Karlos, abdicirao sa prestola. Leticijina nova titula se pokazala kao istorijska za Španiju, što ju je učinilo prvom suprugom kraljice rođene u Španiji od 1878. i prvom španskom kraljicom koja je rođena kao običan građanin.
Od tada, kraljica Leticija iz Španije je nastavila da se bavi temama koje su joj bile bliske dok je radila kao novinar, podizanje svesti o društvenim pitanjima kao što su dečja prava, kultura i obrazovanje.