Najveća srpska pesnikinja ostala je upamćena po najlepšim pesmama, ali i ljubav koja nije znala za prepreke
Čim se spomene ime Desanke Maksimović svima naviru stihovi najlepših pesama i stihovi koji se nikada ne zaboravljaju.
Iako odavno nije među nama, njena dela žive, jer ih je, kako je i sama govorila, smatrala svojom decom, svojim potomstvom, ostvarenjem svog sna.
Osim po pesmama Desanka je često spominjana i zbog neobične ljubavi. Ipak, sve prepreke nisu bile važne, jer je ona od prvog trenutka znala da je baš on čovek njenog života.
Ljubavna priča Desanke Maksimović i njenog izabranika Sergeja Slastikova Kalužanina jedna je od onih koje se ne zaboravljaju. Desanka je nakon zvršenih studija na Filozofskom fakultetu bila pozvana da bude gost u jednom ruskom klubu. Poziv je prihvatila i tada se desila najlepša stvar u njenom životu. Upoznala je Sergeja za kojeg se kasnije i udala.
U jednom intervjuu govorila je o tome kako je upoznala čoveka sa kojim je provela život.
- Pozvali su me Rusi jednog dana da u njihovom klubu održim predavanje i pročitam nekoliko svojih pesama. Tu sam upoznala Sergeja. Da li je to bila ljubav na prvi pogled? Verovatno! Ali, sigurno, moja prva ljubav i prvi muškarac s kojim sam se poljubila. Bila sam već zrela devojka. Kasnije smo se zbližili - pričala je slavna pesnikinja.
Varnice koje su prštale između dvoje pesnika bile su očigledne, ali iako je Sergej Slastikov hteo da odvede Desanku pred oltar – ona nije tako lako pristala na njegovu bračnu ponudu. Morao je da čeka da ona ispuni sve svoje dužnosti i obećanja.
Pošto je bila najstarija u roditeljskoj kući Desanka je smatrala da pre udaje mora da izvede na put “decu” – mlađu braću i sestre. Objasnila je zaljubljenom Rusu zavet koji je sama sebi dala i slovenske duše su se razumele.
– Strpljivo je čekao dan kada smo se napokon venčali i zasnovali svoj dom – opisuje Maksimović.
Sergej je bio ruski emigrant, a kao mladi kadet tokom Prvog svetskog rata je zarobljen od Turaka, uspeo je da se nakon projnih putovanja dočepa Beograda.
Nakon venčanja je završio glumačku školu i dobio ponudu da ode u Skopski teatar. Međutim, zbog Desankine službe u Beogradu on je to odbio.
- Zaposlio se u izdavačkoj kući „Prosveta" kao prevodilac ruskog jezika. Za svog života preveo je četrnaest knjiga. Pisao je i pesme za decu, potpisujući se kao "Kalužanin". Bio je rodom iz Kaluge, šumovite oblasti blizu Moskve - kaže Maksimović.
Desanka je bila potomkinja srpskog kneza i vojskovođe Jovana Simića Bobovca i plemkinja srpske poezije, Desanka Maksimović i uprkos plemenitom poreklu nije marila za to što Sergej nije bio plave krvi.
- Ja sam se udala za čoveka kojeg je moje srce tražilo, bez obzira na to što je bio siromašan. U njemu sam našla ono što sam želela - odgovarala je Maksimović.
Nikada nije žalila zbog toga što nije imala dece. Kao najstarija u roditeljskoj kući, odgajila je brojnu braću i sestre. Brinula o njima sve dok nisu postali svoji ljudi. Tako je proživela osećaj materinstva.
- Kasnije, u braku, moj stvaralački rad me celu ispunjavao. Kada bih napisala jednu pesmu, kao da sam tri deteta rodila. Toliko bih se istrošila. Ja sam se sva davala - ispričala je tada Desanka Maksimović.
Sergej je preminuo 1976. godine. Sahranjeni su jedno pored drugog.