Važno je napomenuti da nisu sva deca koja su izložena ovim faktorima skloni nasilju i ubistvima. Međutim, deca koja počine ubistvo obično imaju neke zajedničke karakteristike i faktore rizika u svom psihološkom profilu, istakla je za Glossy psihološkinja Anita Đuković.
Jutros se u Osnovnoj školi "Vladislav Ribnikar" u Beogradu dogodila masovna pucnjava.
Učenik sedmog razreda ove škole je pucao i ubio devet osoba od kojih je osmoro dece i jedan radnik obezbeđenja, a ranjeno je šestoro dece i jedan nastavnik koji se trenutno nalaze u Urgentnom centru i u Tiršovoj.
Psihološkinja Anita Đuković je za portal Glossy govorila podrobnije o faktorima koji mogu da utiču na to da neko dete postane nasilno, kao i kakav je psihološki profil deteta koje počini ubistvo.
Postoje mnogi faktori koji mogu dovesti do toga da dete postane nasilno prema drugima ili čak izvrši ubistvo. Međutim, nije moguće sa sigurnošću predvideti koji je to profil ličnosti deteta koje je spremno da pocini takvo delo.
Psihološki profil deteta koje je počinilo ubistvo je vrlo složen i obično uključuje različite faktore koji su doveli do takvog postupka.
Međutim postoje neki pokazatelji na koje treba obratiti pažnju. Ovi pokazatelji mogu ukazivati na nedostatak empatije ili brige za druge, kao i nepoštovanje društvenih normi i pravila.
Dete koje ne pokazuje osećaj krivice nakon neprikladnog ponašanja ili koje ne menja svoje ponašanje nakon kažnjavanja, može mu nedostajati razumevanje kako njegovi postupci utiču na druge, ili nema motivaciju da se pridržava pravila. Slično, dete koje je pokazuje sebićnost i ne želi da deli sa drugima možda nije naučilo važnost potreba i osećanja drugih.
Povređivanje životinja ili nezdrava opsesija vatrenim oružjem takođe mogu biti zabrinjavajući znakovi, jer mogu ukazivati na nedostatak empatije prema živim bićima ili privlačnost opasnom ili destruktivnom ponašanju.
Iako ovi pokazatelji ne znače nužno da će se dete postati nasilno ili agresivno, mogu biti faktori rizika koji zahtevaju pažnju i intervenciju. Važno je da roditelji, obrazovni radnici i stručnjaci za mentalno zdravlje budu svesni ovih znakova i pružaju podršku i savete deci koja ih pokazuju
Među psihološkim faktorima, često se navodi da su deca koja su sklonija ubistvima često podložni psihološkim poremećajima, kao što su poremećaji ličnosti, depresija, anksioznost, ADHD, kao i poremećaji u ponašanju.
Takođe, deca koja su počinila ubistvo mogu imati problema sa socijalnom interakcijom, imati nisku toleranciju na frustraciju, teško izražavati emocije, i imati problema sa samokontrolom i impulzivnim ponašanjem.
Važno je napomenuti da nisu sva deca koja su izložena ovim faktorima skloni nasilju i ubistvima. Međutim, deca koja počine ubistva obično imaju neke zajedničke karakteristike i faktore rizika u svom psihološkom profilu.
Neki od nasilnih tinejdžera su introvertni, povučeni i imaju teškoće u socijalizaciji, dok su drugi veoma ekstrovertni, agresivni i skloni riziku. Postoje takođe i deca koja su oboje, ekstrovertni i introvertni u različitim situacijama.
- Pravljenje spiskova upućuje na kompleksan psihološki profil
Deca koja prave spiskove osoba koje planiraju da ubiju i koja su u stanju da to i ostvare često imaju kompleksan psihološki profil. Takvo ponašanje može ukazivati na različite faktore, uključujući psihološke, socijalne i biološke faktore.
Među psihološkim faktorima, može postojati poremećaj ličnosti koji karakteriše emocionalna nestabilnost, impulsivnost, agresivnost i nisko samopoštovanje. Dete može imati nisko samopoštovanje i jak osećaj odbačenosti i inferiornosti u odnosu na druge, što ga može nagnati da se oseća moćno i u kontorli kada sačini spisak i planirano sprovede u delo. Takođe, može imati i probleme sa regulacijom emocija, što znači da može imati nizak prag toleranicje na frustracije.
Socijalni faktori takođe igraju važnu ulogu u razvoju takvog ponašanja. Dete koje je zlostavljano, izloženo nasilju u porodici, kao i ono koje je doživelo traumu i stresne situacije, sklonije je razvoju takvog ponašanja.
Takođe, nedostatak podrške porodice i prijatelja, kao i društvena izolacija, odbačenost od prijatelja, osećaj da su " drugačiji" mogu doprineti ovom ponašanju.
- Fasciniranost zločincima
Deca koja počine ovakva dela mogu biti fascinirana nekim zločincima ili drugim nasilnim događajima.
Fascinacija zločincima ili nasilnim događajima ukazuje na problem u emocionalnoj regulaciji i empatiji. Dete će biti privučeno nasilnim događajima zbog senzacionalističkih vesti ili filmova, a može se identifikovati sa zločincima koji se pojavljuju u tim vestima. Ovo može da se razvije u obliku patološke fascinacije koja može imati ozbiljne posledice, naročito ako se kombinuje sa drugim faktorima rizika.
Takođe, ovo ponašanje može ukazivati na mogućnost da dete ima neke karakteristike ličnosti slične zločincima ili sebe vidi kao nekoga ko je na margini društva. To može biti posledica osećaja inferiornosti ili usamljenosti, i može dovesti do razvijanja fantazija o nasilju i zločinu.