Ne postoji jedinstven pristup za pravilan razgovor s decom o strašnim događajima kakve su masovne pucnjave, ali jedna američka stručnjakinja naglašava da je veoma važno imati u vidu njihov uzrast
Masovni napadi događaji su koji traumiraju čitavo društvo, a ni najmlađi često nisu pošteđeni priče od strašnih događaja koji nas okružuju. Ponekad je, uz sav trud, neizbežno da deca čuju poneki detalj koji može da ulije strah, zbunjenost i dovede do mnogo pitanja.
Kako deci objasniti takve stvari?
Ne postoji jedan jasno utvrđen i pouzdano dobar način da se s decom razgovara o bilo kojoj tragediji, a pristup bi uglavnom trebalo da zavisi od uzrasta i temperamenta deteta.
Budući da su slučajevi masovnih pucnjava česti u Americi, tamošnji stručnjaci često se bave ovom važnom temom, a Američka psihijatrijska asocijacija i Američka akademija za pedijatriju preporučuju da se teme takvih napada izbegavaju dok deca ne dostignu određenu starost – oko osam godina, ali i to zavisi od deteta, pisao je Today.
– Ako to direktno ne tuče na vašu porodicu, deca mlađa od osam godina ne moraju da čuju za to – ističe dr Debora Gilboa, stručnjakinja za roditeljstvo, koja dodaje da bi o tome ipak trebalo razgovarati s mališanima ako postoji opasnost da čuju od drugih.
Iako se saveti razlikuju u zavisnosti od starosti, dr Gilboa je za Today dala opšte preporuke a sve roditelje koji su suočeni s time da moraju da pričaju s decom o masovnoj pucnjavi.
– Najpre morate obraditi sopstveni emocionalni odgovor. Ono što radite će uticati na njih više od onoga što izgovorite – na pominje ona. – Neka vaša prva reakcija bude daleko od deteta.
- Predškolski uzrast: Priča od jedne rečenice
– Pre nego što sednete da razgovarate morate da isplanirate kakvu priču želite da oni kažu sebi samima – naglasila je dr Gilboa.
Ona savetuje da priča s tako malom decom bude jednostavna – loša osoba je povredila ljude i sl.
– Svakom detetu mlađem od šest godina ćete ispričati priču od jedne rečenice – savetuje ona i dodaje da bi valjalo da se fokusirate na pozitivne stvari, kao što su junaci priče.
- Đaci nižih razreda osnovne škole: Zaštitite ih
Roditelji su ti koji treba da odluče kakvu će poruku dete čuti, a u ovom uzrastu ono će postaviti više pitanja i roditelji treba da odluče koliko će podeliti.
Dr Gilboa naglašava da roditelji treba da spreče da deca gledaju vesti i vide fotografije i snimke jer će ti vizuelni prikazi ostati duže od reči kod njih. Ako deca vide neke fotografije, ona savetuje da roditelji pokažu svojim mališanima i pozitivne fotografije koje će se suprotstaviti negativnim.
– Treba da vidimo možemo li da zamenimo ta sećanja i izbalansiramo ih tako što ćemo pokazati pozitivne primere i neverovatne ljude koji su požurili da pomognu – kaže ona.
- Tinejdžeri: Slušajte njihova osećanja
Dr Gilboa savetuje da s njima rapočnete razgovor tako što ćete ih pitati jesu li čuli za takav događaj i da ih pitate kako se oni osećaju u vezi s tim.
Važno je da saslušate kako se osećaju, jesu li zbunjeni, uplašeni, istraumirani, a ako nisu čuli za napad, imate priliku da s njima podelite svoja uverenja dok sami ne steknu bolji uvid.
– Ovo postaje razgovor o njihovim vrednostima i vašim vrednestima, koji se ne fokusira na određenu stvar, već više na to kakvu osobu odgajate – istakla je ona.