Glumac je sahranjen u Aleji zaslužnih građana na Novom groblju nakon emotivne, ali dostojanstvene komemoracije u Narodnom pozorištu
U Beogradu su danas održane komemoracija i sahrana legendarnog glumca Tanasija Uzunovića, koji je nedavno preminuo u 81. godini.
Svečana komemoracija organizovana je u Narodnom pozorištu, čiji je Uzunović bio prvak Drame godinama.
Veliki broj njegovih kolega okupio se kako bi uputio slavnom umetniku poslednji pozdrav, a na komemoraciji je govorilo više njegovih prijatelja na sceni i van nje.
Hadži Nenad Maričić se, po želji porodice, prisetio nekih trenutaka koje je iskusio sa Uzunovićem.
– Nisam ni zakoračio na scenu, a on je celu klasu dočekao sa velikim osmehom. Kada se završila premijera dobro se sećam kada mi je rekao da će biti uvek tu za mene i pripretio mi da se ne uobrazim i bilo je tako do poslednjeg dana. Taj zaštitnički odnos, siguran sam, retkost je. Bio je tu i kada smo igrali diplomsku i kada je izostala neka nagrada. Hvala, Taso, dragi na svemu – rekao je glumac.
Među govornicima bila je i glumica Kalina Kovačević, koja je počela rečima da se danas opraštamo od velikog glumca.
– Ništa kod njega nije bilo slučajno i nepromišljeno. Ispred svog vrmena sa istančanim osećajem za estetiku. Kažu da život mora da bude sadržajan, a to podrazumeva puno bola. Još od rođenja ga je pratilo poreklo kao krst koji ke morao da nosi. Ništa mu se nije praštalo, a dar još manje. Imala sam privilegiju da ga gledam kako stvara. Biti individualac u glumačkom poslu nije lako. Cena koja se zbog toga plaća je velika, ali osećaj slobode je neprocenjiv. Vi ste bili slobodan čovek. Nedostajaće mi da vam pred predstavu priđem poljubim vas i kažem "Dobro veče, Taso" i vaš džentlmenski odgovor "Moje poštovanje mlada damo" i tako 20 godina. Neka vam bog da rajsko naselje – istakla je Kalina Kovačević.
Bojan Krivakapić je poručio da je otišao je glumac potpunog scenskog sagorevanja.
– Tanasije je mogao sve. Bio je neverovatno radoznao i posedovao širinu. Bez obzira na ogroman ugled, sačuvao je dečačku energiju. Po svemu što je radio je dokazivao da je pozorište za njega sveto mesto. Taso za vama žale svi. Ja sam vas, Taso, mnogo voleo i poštovao, jer značajni ljudi žive – rekao je on.
Vojin Ćetković, koji je sa Tanasijem Uzunovićem sarađivao više puta, a verovatno je najpoznatija njihova saradnja ona u seriji "Moj rođak sa sela", prisetio se nepoznatih detalja sa snimanja.
– Moj prvi partner bio je Tanasije Uzunović. Onaj ko je plašio hrabre partizane i koga sam sanjao. Prvi put sam ga gledao u predstavi Dejana Mijača. Još uvek mi prolazi njegova virtuoznost. Kasnije smo igrali i u Šekspirovoj tragediiji a kasnije i u seriji "Moj rođak sa sela". Sećam se kako je tražio da nosi belu košulju i bakingarove sa kojima nije bio zadovoljan naredne dve godine – ispričao je Vojin.
Skup je završen govorom dramaturga Siniše Kovačevića, koji se obratio porodici Uzunović i pokojnom umetniku.
– Draga Biljana i Sofija, poštovana porodico, nekoliko puta govorio sam u ovakvim situacijama opraštajući se od prijateljima i nikada mi nije bilo ovako teško. Taso, brate i prijatelju, hvala ti na svemu, na Zariji Vučiću i mnogim drugim ulogama. Ako će nečije mesto biti upražnjeno, to će biti tvoje. Moj gospodine Uzunoviću, čovek se sa gospodstvom rađa. Hvala ti za svaku probu i snimajući dan gde si dolazio apsolutno spreman. Hvala na iskrenoj brizi za razvoj mladih kolega, koje oni često nisu ni bili svesni. Drugi su spavali pod tvojim krovovima dok si se ti beskućio. Talenat je uvek sam, osrednjost i mediokriteti traže grupu. Nek ti bog da rajsko naselje, zaslužio si ga. Neka ti zaceli ožiljke na duši koje nosiš, praštaj i spavaj brate s mirom – rekao je dramaturg Siniša Kovačević, čijim je govorom završen skup.
Nakon komemoracije, tužna povorka pošla je put Novog groblja, gde je Tanasije Uzunović sahranjen u Aleji zaslužnih građana.