Naš proslavljeni fudbaler i trener Sinša Mihajlović je na žalost danas izgubio bitku sa opakom bolešću
Siniša MIhajlović je bio deo legendarnog tima Crvene zvezde koji je ovojio Kup evropskih šampiona, a kasnije je karijeru gradio u Italiji, gde je ostavio izuzeteno dubok trag. Uzimao je titule “skudeta” sa Lacijom i Interom, a kasnije je bio i trener reprezentacije Srbije, dok mu je poslednji angažman bio u Bolonji.
Za bolest je saznao dok je bio na kormilu italijanskog prvoligaša, ali se hrabro borio i čak je bolestan je sedeo na klupi ove ekipe.
Tokom života, stalno je govorio da mu je porodica najveća podrška i insipiraciju za sve je pronalazio u njima. Uživao je u ulozi supruga lepoj Arijani, sa kojom je dobio čak petoro dece - Viktoriju, Virdžiniju, Miroslava, Dušana i Nikolasa. Međutim, malo mu je smetalo što zbog obaveza nije u baš uvek mogao da bude uz njih.
- Supruga i deca su moja snaga, moj smisao svega. Karijera me je sprečila da u potpunosti uživam u njihovom odrastanju kao što bih voleo. Najmlađem sinu sam dao najviše pažnje jer sam bio stariji i više nisam bio fudbaler. Ali vreme prolazi brzo... Kada odem kod njega u školu, više ne trči da me pozdravi, već ga postaje sramota – pričao je Siniša.
Siniša u njegova žena su pre par godina doživeli veliku tragediju kada su izgubili dete, odnosno kada je Arijani trudnoća bila prekinuta. Kako je govorio svojevremeno, to je ostavilo dosta traga na njih dvoje.
- Arijana i ja smo čekali još jedno dete. Nažalost, trudnoća je bila prekinuta. Imati dete sa 50 godina je na neki način kao da je prvi put. Moja žena pati zbog toga, znam i vidim to. U bolu, mislim da smo već imali sve kao roditelji. Možda bi još jedno dete bilo izazov, protiv zakona vremena. Noću, pre spavanja, ta misao se uvek pojavi – priznao je Siniša.
Neki su ponekad znali Siniši da zamere njegov specifičan karakter, ali da nije toga možda ne bi bio toliki pobednik tokom karijere, jer je sve to bio deo njegove ličnosti. Kako je pričao, jeste grešio tokom života, ali ništa nije savršeno.
- Sve bih opet isto radio. Čak i greške. Jer ne postoje savršeni životi. I oni bi takođe bili dosadni. Ako sam danas ovo što jesam to je i zahvaljujući greškama. Živeo sam ovih 50 godina kao što sam i želeo – pričao je Mihajlović.