Proslavljeni harmonikaš Aleksandar Aca Sofronijević danas je jedan od najtraženijih kada su u pitanju proslave, a malo je poznato da on svira i na sahranama.
Kako je istakao Aca Sofronijević, velika mu je čast što je na večni počinak ispratio neke od velikih imena naše muzičke scene.
– Čast je kada nekoga možete da ispoštujete poslednji put i da ga ispratite na večni počinak. Svirao sam na sahrani ocu mog kuma. Na večiti počinak ispratio sam Novicu Negovanovića, Merimu Njegomir, Šabana Šaulića, Milutina Mrkonjića... – ispričao je Sofronijević.
Ipak, on ne svira samo na ispraćajima ljudi koje je poznavao – jednom prilikom je svirao na sahrani žene koju nije znao, a koja ga je izuzetno cenila, i to bez honorara.
– Javila mi se ćerka jedne gospođe iz Kraljeva koja je mnogo volela da me sluša i koja je pre smrti ostavila poslednju poruku svojoj porodici. Rekla mi je: „Mama je zamolila kad ode da vi odsvirate pesmu ’Sada kada se rastajemo’.“ Pristao sam da ispoštujem njenu poslednju želju iako nisam poznavao ni tu gospođu ni njenu porodicu. Na kraju su me pitali koliko su mi dužni, a ja sam im odgovorio da to ne košta ništa – istakao je harmonikaš u emisiji "Milizam".
Aca Sofronijević napominje da je za velike uspehe nekad neophodno podneti i žrtvu. Zato je, kao dečak, mnogo sati proveo vežbajući kako bi svoj talenat usavršio.
– Ipak, od starta sam znao da je za vrhunski uspeh u poslu neophodna ogromna žrtva. Recimo, kada sam imao devet godina, dok su se moji drugari igrali, ja sam leto proveo na terasi vežbajući numere za takmičenje. Harmonika je težak instrument, zahteva da sedite i svirate, a to se odražava na telo. Imam skraćene kukove, a imao sam i probleme s kičmom, posebno kada sam imao 123 kilograma. Ni studentski život nije mi doneo olakšanje. Zbog noćnih svirki sam spavao sam u zadnjoj klupi. Ovim poslom se bavim profesionalno od 16. godine i ne preterujem kad kažem da sam žrtvovao mnogo da bih postao to što jesam – objasnio je.