Muž ju je uhvatio u krevetu s njegovim 13-godišnjim sinom: Priča VATRENE LEPOTICE koju je svet obožavao puna je obrta

Glumica Glorija Grejem bila je jedna od žena o kojima se najviše pričalo u Americi od kraja četrdesetih do kraja pedesetih godina prošlog veka. Iako su njenu karijeru obeležili kultni filmovi, često je predmet rasprave bio i njen privatni život, koji je bio, u najmanju ruku, buran.

Rođena je u Los Anđelesu, u porodici koja je bila posvećena Metodističkoj crkvi, te ju je vaspitala u skladu s njenim učenjem. Njen otac Redžinald bio je Englez i arhitekta, dok je majka Džin poticala iz Škotske i bila je poznata pozorišna glumica.

 

Još dok je bila devojčica, majka joj je držala časove glume, a Glorija je bila toliko očarana ovim svetom da je odustala od srednje škole kako bi se bavila isključivo brušenjem svog talenta.

Prvu ulogu u pozorištu dobila je sa svega 19 godina, a već sa 20 je debitovala na Brodveju, gde je nizala sve uspešnije uloge.

 

 

Odmah se izdvojila svojim izgledom i postala jedna od najviđenijih za uloge zavodnica, a prvu filmsku rolu dobila je u komediji "Blonde Fever" iz 1944. Usledio je ugovor sa filmskim studiom RKO Studios, u kom je uglavnom dobijala uloge u noar filmovima u kojima je igrala namučene lepotice s neukrotivnom seksualnom energijom i privlačnošću.

 

Igrala je s Hamfrijem Bogartom u filmu "Na usamljenom mestu", a potom je za "Grad iluzija" dobila Oskara za najbolju sporednu žensku ulogu iako je na ekranu imala samo osam minuta. Još neki od filmova kojima se istakla je "Iznenadni strah", zatim "Ljudska žudnja", "Velika vrućina"...

 

Međutim, posle uloge u mjuziklu "Oklahoma!" njena karijera je krenula silaznom putanjom. Mnogi su verovali da nije trebalo uopšte da učestvuje u ovom projektu, a komentarisali su da je evidentno da posle estetske operacije gornje usne više nikad neće biti ista jer je ona značajno uticala i na njen govor i na izgled. Zato se postepeno vraćala pozorištu i dobijala tek ponekad manje uloge u filmovima.

 

Kada je reč o privatnom životu Glorije Grejem, tu je bilo još turbulentnije.

Glumica se udavala četiri puta i dobila četvoro rece, a prvi brak, s glumcem Stenlijem Klementsom, trajao joj je samo tri godine. Istog dana kada se razvela od njega rekla je "da" režiseru Nikolasu Reju, s kojim je iste godine dobila sina Timotija, a potom se rastala od njega četiri godine kasnije.

 

Treći put se udala za scenaristu i televizijskog producenta Saja Hauarda, s kojim je dobila ćerku Marijanu Polet, a posle tri godine se razvela i od njega, navodeći kao razlog za rastanak "mentalnu surovost".

Ipak, najkontroverzniji bio je njen četvrti brak.

Naime, 1960. udala se za Entonija Reja, sina njenog drugog muža Nikolasa, odnosno za svog pastorka. Režiser Nikolas Rej tvrdio je da je Glorija započela vezu s njegovim sinom dok su još uvek njih dvoje bili u braku i kada je Entoni imao samo 13 godina i, štaviše, tvrdio je da ih je uhvatio zajedno u krevetu i da su se zato razveli 1950, deset godina ranije.

 

Glorijin kasniji partner i biograf Patrik Tarner odbacivao je ove tvrdnje kao "plod Nikolasove mašte".

Bilo kako bilo, glumica je tvrdila da je ponovo stupila u kontakt s Entonijem 1958. godine, a nakon dve godine veze venčali su se u Tihuani, čime je on postao očuhu svom polubratu Timotiju. Potom su dobili dvoje dece – sinove Entonija Mlađeg i Džejmsa.

 

Glorija je, inače dve godine uspešno skrivala svoj četvrti brak od javnosti, ali uskoro su se mediji dočepali ovih informacija i nastao je opšti skandal, za koji se veruje da je negativno uticao i na njenu karijeru. U svakom slučaju, iskoristio ga je glumičin treći muž Saj Haurd, koji je podneo zahtev da on dobije puno starateljstvo nad njihovom ćerkom i nazvao Gloriju "nepodobnom majkom". Njihova borba trajala je dve godine, a toliko je slomila glumicu da je doživela nervni slom.

 

Zbog toga je kasnije dosta kuburila s mentalnim zdravljem, a 1964. godine se podvrgla terapiji elektrošokovima.

Glorijin brak s Entonijem pokazao se kao njen najduži, budući da su ostali venčani 14 godina i razveli se 1974, nekoliko dana posle godišnjice.

Poslednji muškarac za kog je poznato da je bio u njenom životu jeste pomenuti Patrik Tarner, s kojim je bila od 1979. do 1981. godine.

 

Iste godine kada se razvela od Entonija, Gloriji je dijagnostikovan rak dojke, a poznato je da se svim silama borila. Promenila je način ishrane, prestala da puši i pije, išla na terapije i probala čak i homeopatske lekove. Usledila je remisija, ali se bolest vratila 1980. godine, što je ona odbijala da prihvati.

 

Nastavila je da radi u pozorištima širom Velike Britanije i Amerike, sve dok joj u jesen 1981. nije pozlilo u Lankasteru tokom jedne predstave.

 

Bila je neophodna hitna operacija, koju je Glorija odbila i pozvala Tarnera da ga pita da odsedne u Liverpulu, kod njegove majke. Zamolila ga je da ne priča nikome, ni njenoj porodici u kakvom je stanju, što on nije poslušao jer je bio previše zabrinut. Zbog brige njene dece, vratila se u Ameriku uprkos protivljenju lekara jer bi joj tako daleko putovanje bilo isuviše iscrpljujuće.

Čim je stigla u Ameriku, hospitalizovana je, ali je preminula već nekoliko sati kasnije 5. oktobra 1981. godine.