Da li će se ikada ponovo vratiti pevanju i televizijskom poslu? Kako uspeva da balansira svoj poslovni i privatni život? Koji je recept za zdrav razvod?
Na listi jednih od najuspešnijih žena na domaćoj javnoj sceni zasigurno je Dajana Paunović. Ona se posle muzičke i televizijske karijere okrenula društveno odgovornom radu, a kako i sama ističe to je bio samo logičan sled događaja u njenom životu.
U iskrenom razgovoru za Glossy otkrila je kako se se snalazi sa novim poduhvatima u životu, kako balansira privatne i poslovne obaveze i koliko joj sve to teško pada. Paunovićeva se na kratko osvrnula i na njen odnos sa bivšim suprugom Žikom Jakšićem.
Odlučila si se da posle muzike i voditeljskog posla okreneš društveno odgovornom radu. Osnovala si fondaciju "Dajana Paunović". Kako je došlo do ovog koraka u karijeri?
— Prirodan sled događaja. Pet godina sam vodila dva formata "Jutarnjeg programa", informativnih emisija u kojima sam ugostila najeminentnije politicare srpske scene. Od predsednika države, preko visokih funkcionera, ministara, svih onih koji čine sistem jedne države, a nalaze se na najvišim funkcijama. Vodila sam godinama najveće konvencije, konferencije predsednika države, kao i međunarodnu konferenciju koja se ticala rodne ravnopravnosti, a na njoj su govorile prve dame iz mnogih zemalja sveta. To je trasiralo moj put da se otisnem dalje, na odgovornije, teže, zahtevnije poslovne poduhvate koji doprinose čitavom društvu. Upoznata sa svim prilikama i neprilikama naše države otisnula sam se korak dalje i rešila da sa svojim timom ljudi dam doprinos za napredak naše društvene zajednice.
Da li ćeš se ikada ponovo vratiti pevanju i televizijskom poslu?
— Pevanju nikada, iako je muzika sastavni deo mog života i televiziji, takođe, ne…
S obzirom na to da često putuješ i da si na terenu, kako uspevaš da balansiraš svoj poslovni i privatni život?
— Organizacija, prioriteti... Dobro sam organizovana, imam podršku porodice - neupitnu. Postavila sam jasno prioritete u svom zivotu, a na prvom mestu je moj sin. Sve je podređeno njemu i njegovom komoditetu u životu. Iako često putujem po Srbiji, regionu i inistranstvu on moje odsustvo ne sme da oseti. Vreme kad nisam na poslu podređeno je njemu, odnosno igraonicama, putovanjima, druženju sa prijateljima…
Iz braka sa Žikom Jakšićem dobili ste sina Dušana. Kako se snalazite u roditeljstvu?
— Savršeno. Mislim da ako pitate mog sina odgovor bi bio kristalno jasan - da sam mu najbolja na svetu. Najvažnije mi je šta on misli i što zna da stojim kao stena iza njega u svakom trenutku.
Kako često ističeš da si s bivšim suprugom ostala u lepim odnosima i da ti pomaže oko sina. Koji je recept za zdrav razvod, odnosno za dobar odnos sa bivšim partnerima?
— Život je prekratak da bismo ga trošili na razmirice i svađu. Živim u miru, povučeno, tiho sa svojim prijateljima i porodicom. Ne možemo generalizovati razvod i reći šta je recept, to je idividualno. Poznajem sebe i znam šta želim. Nemam vremena da se trošim na stvari koje nemaju perspektivu i budućnost. Generalno u životu kada vidim da nešto više nema potencijal to i prekidam, nebitno je da li je to brak ili posao ili nesto treće. Uvek se potrudim da na najsmireniji i najlepši mogući način stvari privedem kraju. Tako sam vaspitana. Karakter me vodi kroz život i zdrav razum. Nema mesta za očaj, tugu... Svaki kraj je znak novog početka. Volim sa vedrije strane da posmatram život i hrabro koračam kroz njega.
Kažeš da je za tebe vrlo poseban odnos između majke i sina. Šta je to najlepše u vašem odnosu sa sinom? Šta ti najlakše, a šta malo teže pada u roditeljstvu?
— Iz ličnog iskustva znam da je odnos majke i sina poseban kao i što je odnos oca i ćerke. Dušan je moj sin u potpunosti. Imam fenomenalan odnos sa njim, otvoren, drugarski, ali se uvek zna gde je granica koju ne sme da pređe. Za njega sam Big mama kako me on zove iz ljubavi. Sve sam mu dozvolila, dala, zauzvrat tražim samo da sluša, da bude vaspitan, dobar đak, da poštuje svoju porodicu koja mora da mu bude sve. Tolerantna sam, on raste, hiperaktivan je, pravi muškarac koji je uvek zaštitnicki nastrojen prema meni. Za njega sam boginja, a on moj bog. Biti roditelj je velika obaveza, velika odgovornost, velika briga, mnogo neprospavanih noći, ali i najveća radost na svetu.
Sa sinom pričaš o svemu otvoreno, a i sama takav način komunikacije nosiš iz kuće. Da li je to ključno za zdrav odnos roditelj-dete?
— Apsolutno. I dan-danas ja sam sa mojim roditeljima drug. Imaju moje beskrajno poštovanje i zaista ne znam kako bih mogla da im se odužim za života za sve što su učinili za mene i mog sina.
U svom radu u Fondaciji, neprestanom radu na terenu, govoriš da je jedan od problema, a kako i statistike kažu - nasilje u porodici. Koje konkretne korake je potrebno preduzeti kako bi se stalo na put nasilnicima?
— Femicid je izuzetno složen i kompleksan društveni problem čiji uzroci duboko zadiru u sferu privatnog, intimnog i emotivnog, a koji izaziva neprihvatljive društvene posledice. Upravo zbog složenosti ovog problema, rad na njegovom rešavanju mora biti sofisticiran, višedimenzionalan i sistematičan. S jedne strane on podrazumeva strogu i doslednu zakonsku regulativu koja mora biti praćena snažnim radom na prevenciji u porodicama kod kojih je detektovana opasnost od nasilja. Uvidom u stanje na terenu uočljiv je manjak rada na prevenciji i psihološkoj podršci i resocijalizaciji osoba optuženih ili kažnjenih za porodično nasilje. Istovremeno, primećujemo i odsustvo korišćenja savremenih tehnologija u zaštiti žrtava nasilja poput - panik tastera i softvera za prepoznavanje lica osoba kojima je izrečena mera zabrane prilaska. Upravo zbog toga, uz pomoć prijatelja i donatora, Fondacija koju vodim pokrenula je akciju dodele ovih savremenih zaštitnih softvera ustanovama sirom Srbije koje se bave suzbijanjem i sprečavanjem nasilja nad ženama.
Kada govorimo o rodnoj ravnopravnosti, koji je to osnovni problem koji žene stavlja u inferiorni položaj? Kako si se ti borila sa stereotipima i uticajem patrijarhata?
— Ja lično nikada nisam imala problem i nikada nisam imala potrebu da se borim jer me apsolutno ne interesuje šta ko misli i šta će ko da kaže. Žene su u društvu prepoznate kao osobe koje treba da vode brigu samo o domaćinstvu i porodici, deci - tradicionalan pristup. Primetili smo da žene postaju sve dominantnije, da sve više veruju u svoj rad, sebe, da sve manje pažnje obraćaju na stereotipe, da se dokazuju rezultatima, uspesima, jer priznaćete primetili smo svi da je žena u 21. veku spremnija za mnogo veće stvari nego da bude samo "osoblje u kući" tj. da vodi brigu o domaćinstvu. Žena može sve i da bude uspešna supruga, majka, ćerka, prijatelj i poslovna žena. Nema više prostora za stigmatizaciju, diskriminaciju, defavorizaciju zbog rodnog predznaka. Mislim da to vreme postaje možda polako, ali sigurno istorija.