Za sebe kaže da je ponesena "PRIMITIVNIM OSEĆANJIMA" i nikad nije imala sreće u ljubavi: Životna priča Seke Sablić

Jelisaveta Seka Sablić je živa legenda srpskog glumišta, važi za jednu od najvećih komičarki među glumicima, rođena je u Beogradu, a svoju karijeru je započela kao najbolje studentkinja u klasi profesora Mate Miloševića.

 

Seka je danas, zasigurno, jedna od najpopularnijih i najvoljenijih glumica cele Jugoslavije. Put ka blistavoj karijeri joj je otvorila uloga Kristine u kultnom filmu Maratonci trče počasni krug, a pored mnogobrojnih velikih uloga, mlađe generacije je pamte i kao sekretaricu Marijanu iz Srećnih ljudi.

 

Ne mogu se pobrojati sve Sekine velike uloge, ostvarila je zapažen uspeh u filmovima Rad na određeno vreme, Razvod na odrećeno vreme, Tesna koža 3, Sekula i njegove žene, Sekula se opet ženi...

 

Sa Nikolom Simićem je dobila nagradu glumački par godine za ulogu u ostvarenju Ljubav, navika, panika koje je ostvarilo veliku gledanost. Seka je dobitnica najprestinijih priznanja, Dobričin prsten i Žanka Stokić, kao dve nagrade koje su kruna karijere svakog glumca. Ali je i dobila nekoliko puta Zlatnog ćurana, nagradu Pavle Vuisić, Nušićevu, Sterijinu i još mnogo drugih nagrada.

Zanimljivo je poreklo Seke Sablić o kom ona skoro nikad nije htela da govori. Naime, njena majka Vera Avramović je rođena kako Meri Ašerović i poreklom je sefardska Jevrejka. 

- Rođena sam u Beogradu, na Čuburi, u bolnici koja danas nosi naziv “Za majku i dete” u Tiršovoj ulici. Rodila sam se 1942. godine, u jeku rata i najstrašnijih opasnosti za mene, moju majku i oca, jer moja majka je bila Jevrejka - Sefardkinja sa Dorćola. Nikada tokom rata nije nosila žutu traku. Kada se udala za mog oca, Stevana, hrišćanina i preselila na Čuburu, roditelji su je se odrekli. Nije imala kontakta s njima sve dok njenu familiju, pet sestara sa decom, nisu odveli u logor na Sajmište - napisala je glumica u svojoj autobiografiji.

 

Na Akademiji je upoznala Dragana Nikolića, a kasnije on i Milena Dravić su joj postali najbolji prijatelji i kumovi. Još za vreme gimnazijskih dana je bila u dramskoj sekciji i jedan od osnivača amatersko gpozorišta Dadov. Seka je jednom prilikom rekla da joj je majka predviđala daktilografsku karijeru jer je smatrala da je gluma opasna po zdravlje.

Članica Ateljea 212 je postala 1968. godine i nakon toga je počela da niže sve veće i zapaženije uloge.

 

Uloga u najvećem ostvarenju srpske kinematografije Maratonci trče počasni krug otvorila joj je put ka velikom uspehu, a snimanje ovog projketa prate i danas brojne legende. Najpoznatija je incident između nje i Bore Todorovića za koji se kaže da je Todorović prešao granicu profesionalizma tokom jedne scene sa Kristinom, pa je glumica zbog toga čak htela da napusti snimanje.

Seka nerado govori o svom privatnom životu i jednom prilikom je i naglasila da ne želi da iznosi nikakve detalje o svom poreklu i životu. Zoran Radmilović je govorio da je ona glumica koje se retko rađa. Seka je jednom izjavila da nikad nije imala sreće u ljubavi ni sa muškarcima i da prosto nije znala sa njima, a za to je smatrala zaslužnim vaspitanje koje je zasnovano na ruskoj književnosti i njihovim ljubavnim romanima.

 

Jelisaveta Seka Sablić za sebe često kaže da je impulsivna i ponesena "primitivnim osećanjima", te da često gunđa, što je sve suprotno od njenih likova, ali ističe i da, kad bi poprimila osobine svojih uloga, odavno bi bila u ludnici. Njen sin, Stefan Sablić, istaknuti je pozorišni reditelj, a Seka za sebe smatra da je bila stroga majka.