otrovna

Nije trpela gej ljude, komuniste i "NEMORALNE": Propala glumica koja je RAZARALA ŽIVOTE uspešnijima od sebe i SLADILA SE

Iako se bavila i glumom, ona je ostala upamćena u holivudskoj istoriji pre svega kao kolumnistkinja, i to najozloglašenija i najomražena. Bila je začetnica trač-rubrika i žena od čijeg su pera strepeli svi, a mnogi životi bili su uništeni zbog njenih oštrih reči, koje nije birala.

foto: Courtesy Everett Collection/Profimedia

Heda Hoper je rođena kao Elda Fjuri u Holidejsburgu, u Pensilvaniji, kao ćerka domaćice Margaret i mesara Dejvida Fjurija. U jednom momentu je, kao vrlo mlada, pobegla od kuće da bi nastavila život u Njujorku i okušala se kao članica hora na brodvejskoj pozornici.

 

U tome nije bila mnogo uspešna, a čuveni Florenc Zigfeld Mlađi išao je tako daleko da ju nazvao "smotanom kravom". Posle nekoliko godina pridružila se matine trupi Vilijama Devolfa Hopera, za kog se potom udala. Žudela je da postane glumica, a da bi izgradila bolji imidž platila je numerologu 10 dolara da utvrdi koje umetničko ime će joj doneti sreću. Izbor je pao na ime Heda, i to je mlada starleta postala Heda Hoper.

 

Pojavljivala se u više nemih filmova, ali nikada nije postigla zapaženiji uspeh, iako se tokom 23 godine glumačke karijere našla pred kamerom u više od 120 ostvarenja.

 

foto: Album/Profimedia

Sredinom tridesetih, dok je njena karijera bila očigledno nezadovoljavajuća, tražila je novi izvor prihoda, a 1935. godine se dogovorila da za The Washington Herald piše kolumnu koja bi se bavila tračevima o poznatima, a kasnije je pisala i za Los Angeles Times. Zarađivala je sve veće svote, a njena kolumna nazvana "Holivud Hede Hoper" postala je nadaleko poznata, šokantna i vrlo uticajna.


U jednom trenutku, njeni tekstovi su objavljivani u 20 nacionalnih listova, 3.000 lokalnih novina i 2.000 nedeljnika, a Heda je imala višemilionsku publiku.
Bila je prva koja je otvoreno pisala o ljubavi Ketrin Hepbern i oženjenog Spensera Trejsija, iako je njihova afera dugo bila javna tajna o kojoj se nije pričao u javnosti iz poštovanja prema glumčevoj supruzi.


Jedna od najvećih žrtava Hedine pisaće mašine bila je Ingrid Bergman, koju je kolumnistkinja najpre podržavala i zalagala se da ona dobije glavne uloge u “Zvonima Svete Marije” i “Jovanki Orleanki”. Međutim, kada je otkriveno da je Bergmanova udata bila u vezi sa oženjenim režiserom Robertom Roselinijem i da je ostala u drugom stanju, a vest o tome prva objavila Hedina rivalka Luela Parsons, Heda je bila van sebe od besa. Pokrenula je javnu kampanju za osudu Ingrid Bergman, koja je dovela do toga do propasti lepe glumice.

 

Holivud ju je glasno i otvoreno prezirao, stavljena je na mnoge liste zabranjenih, a vlada Sjedinjenih Američkih Država ju je nazvala "instrumentom zla".


Pokrenula je tzv. holivudske crne liste, kako bi uništila karijeru svima za koje je smatrala da su nemoralni, komunisti ili simpatišu komuniste, homoseksualci, promiskuitetni... Tako je 1944. godine bila jedan od prvih i istaknutih članova Filmskog saveza za očuvanje američkih ideala, koji je među glavnim ciljevima imao progon osumnjičenih komunista u Holivudu. Smatrala je sebe moralnim kompasom i ženom koja je pozvana da određuje ko je prikladan i podoban za slavu i uspeh, a ko ne.


Glumac Kirk Daglas jednom prilikom se prisetio kako se Elizabet Tejlor, revoltirana Hedinim uplitanjem u stvari koje je se ne tiču, na jednom događaju okrenula prema Hoperovoj i iz čista mira je pitala: "Heda, zašto je***o ne umukneš?", na opšti šok svih prisutnih.


Heda Hoper bila je i osvedočena rasistkinja, a 1958. godina je imala otvoreno rasističke izjave o glumcu Sidniju Poatjeu.


Bila je ekscentrična, poznata po ekstravagantnim šeširima i bilo je nemoguće ne primetiti je kad uđe u prostoriju, što je bilo od pomoći slavnima koji bi radije umakli njenom brzom oku.

 

Devolf Hoper bio je njen jedini suprug, a rastali su se već 1922. godine. Njihovo jedino dete bio je sin Vilijam, koji je i sam kasnije postao glumac.


I u poznim godinama je ostala aktivna i jednako otrovna, pa je pred smrt pisala po šest dnevnih i nekoliko nedeljnih kolumni o poznatima. Preminula je 1966. godine, u 81. godini, nakon teške upale pluća, a njen imetak procenjen je na oko pola miliona dolara, što bi danas iznosilo više od četiri i po miliona.