Drugi svetski rat doneo je mnoga stradanja, a pojedinci su uspeli da prežive samo zahvaljujući snalažljivosti i dovitljivosti.
Čuvena Rahela Ferari, bila je jedna od najvećih jugoslovenskih glumica koja je za vreme Drugog svetskog rata živela u Beogradu. Za sve Jevreje, pa i za nju, ovo je bio jedan od najstrašnijih perioda u životu.
Taj period stradanja ostao je upamćen po surovosti nemačkih okupatora. Jevrejima je bilo zabranjeno da se slobodno kreću, a oko ruke su morali da nose žutu traku. Ipak, ova hrabra žena nije želela živa da se preda u ruke neprijatelju.
Počela je da se krije po beogradskim zgradama i podrumima, a često je za utočište morala da plati novcem. Ugledna i obožavana glumica morala je da pronađe način da umakne kazni, samo zbog toga što je poreklom bila Jevrejka. U pozorištu više nije mogla da nastupa, pa je to bio jedan od njenih najtežih trenutaka u životu.
Jednog dana dok je bila u svojoj kući u Žarkovu, pod lažnim identitetom, na vrata je pokucao nemački Gestapo. Rahela je premrla od straha. Njeno telo se otelo kontroli, noge nije osećala, ruke su joj se nekontrolisano tresle.
Krenula je ka vratima svesna da je u životnoj opasnosti. Ipak, u tom trenutku desilo se nešto što glumica nije mogla da sanja ni u najdivnijim snovima.
Na vratima susednog stana ugledala je svoju komšinicu kako vrušteći od sreće trči ka njoj govoreći joj:
– Ružo, kaži dragička, dobila si poziv iz pozorišta u Pančevu. Primili su te – povikala je bacivši se Beli u zagrljaj.
Iako je bila zbunjena u trenutku je shvatila o kakvoj igri je reč pa je počela da igra, kako je mnogi nazivaju, najvažniju ulogu života.Počela je da grli agente, smeje se i galami, pozivajući ih da uđu u kuću kako bi ih poslužila rakijom.
– Doneli ste mi sreću. Častiću vas zbog ovog angažmana – rekla je zbunjenim Gestapovcima.
U opštem metežu oni zaboravljaju da je legitimišu, a Bela odlazi kod Smiljke kako bi “ugovorila svoj angažman”. Kada se sledeći put pogledala u ogledalu pogled joj je uzvratila nepoznata žena…
U samo minut-dva tokom tog strašnog susreta njena tamno smeđa gusta kosa postala je bela. Osedela je od straha i stresa.
Tom prilikom Bela je uspela da pobedi smrt, ali joj je ona i dalje bila za petama, pa je odlučila da se ponovo sakrije u jedno potkrovlje u zgradi kod Cvetkove pijace. Vreme je provodila sa još jednom velikom glumicom – Kapitalinom Erić. Tu su i dočekale oslobođenje 1944. godine.
Bela Rohel Frajnd bila je jedini član svoje porodice kojoj je to pošlo za rukom.
Nakon što je rat završen Bela je odlučila da se vrati glumi.
Sedamdesetih godina prošlog veka uzela je umetničko ime Rahela Ferari po kome će je i upamtiti generacije obožavaoca širom Jugoslavije. O njenom životu, naročito tokom Drugog svetskog rata, napravljena je predstava “Rahelina kutija”.