paganska verovanja

Jedan priziva BOGATSTVO, drugi TERA ZLO: Najstariji srpski običaji na Đurđevdan

U Srbiji se sutra proslavlja Đurđevdan, jedna od najvećih svetkovina u našoj zemlji.

foto: Syda Productions/Shutterstock

Đurđevdan je praznik koji prati mnogo običaja i rituala za privlačenje zdravlja i plodnosti, a mnogi od njih postojali su u ovo doba godine i pre nego što smo primili hrišćanstvo.


Sveti Đorđe je svojim praznikom svakako zauzeo mesto starog srpskog božanstva plodnosti Jarila i njegovog praznika.

 

  • Običaj s kukurekom


Jedna od biljaka koje se tradicionalno vezuju za Đurđevdan je kukurek, koji je ubran na Biljni petak, dok se na mesto odakle je iščupan obavezno ostavilo malo hleba. Od ovog kukureka plete se venac, koji se u prošlosti stavljao ovcama oko vrata, a danas se stavlja u knjige, ispod tastature ili bilo kog predmeta koji pomaže u učenju i zarađivanju novca.


Uveče na Đurđevdan ponovo se ide na mesto s kog je ubrana biljka, pa se u ponoć pali vatra. Po narodnom predanju, na nebu se potom pojavi kratka blješteća svetlost koja svakome ko ju je video donosi blagostavnje i bogatstvo.

 

foto: Profimedia
  • Žrtvovanje jagnjeta


Među starim paganskim običajima na ovaj datum bilo je i zadržalo se žrtvovanje jagnjeta koje se namenjuje Sv. Đorđu. U prošlosti su se od nakupljene krvi jagnjeta crtali krstići na čelu, obrazima, grudima i bradi svih ukućana, nakon čega su je ispirali vodom sa izvora.


Postojalo je verovanje da ovaj ritual štiti cele godine od uroka.

 

  • Branje cveća

 

Na Đurđevdan se tradicionalno prikupljaju prvi prolećni plodovi i bere cveće, od kog se potom pletu venci poznati kao bujeci.


Postojao je i običaj tradicionalnog umivanja na izvoru pre zore, nakon čega sledi branje biljaka i korenja koji se kasnije koriste za pravljenje čajeva i magijskih napitaka.

 

foto: Profimedia
  • Umivanje

 

Umivanje ima vrlo važno mesto upaganskim običajima, a veruje se da ono na Đurđevdan skida čini i tera crnu magiju i uroke koji su bačeni od početka godine.


Tradicionalno se u prošlosti umivalo iz posude u kojoj se ofarbala uskršnja čuvarkuća, oko koje su obmotani kukureci, oman i ljoskavac, i to vodom koja je prenoćila na kućnom pragu ili pored nege biljke, tako da se u nju slika jutarnja rosa.


Ovom vodom umivali su sve svi ukućani, kako bi se odbranili od zla.