Đurđevdan je jedan od najvećih krsnih slava u Srbiji, a Srbi njime obeležavaju uspomene na Svetog Georgija i njegovo pogubljenje koje se desilo 23. aprila 303. godine.
Đurđevdan je praznik sa mnogo običaja, magijskih radnji za zaštitu, zdravlje i plodnost, koje se tog dana obavljaju.
Običaji i verovanja srpskog naroda vezana za Đurđevdan su u narodu svakako postojali i pre nego što smo primili hrišćanstvo.
Sveti Đorđe je svojim praznikom svakako zauzeo mesto starog srpskog božanstva plodnosti Jarila i njegovog praznika.
Verovalo se da ako je na Đurđevdan vedro — da će biti plodna godina, a ako na ovaj praznik i sutradan bude padala kiša — da će leto biti sušno. Kaže se u Srbiji da koliko nedelja pre Đurđevdana zagrmi, toliko će biti tovara žita te godine.
Običaji nalažu da se kite kapije i ulazna vrata u domu venčićima napravljenim od đurđevskog cveća, đurđevka i mlečike.
Kada se završi pletenje venaca, prema verovanju ukućani treba da razviju kolo u tihoj večeri i po mesečini.
Venci treba da stoje iznad vrata celu godinu do sledećeg Đurđevdana.
Verovalo se da kupanje i umivanje đurđevdanskom vodom garantuje zdravlje tokom čitave godine. Kupalo se na sam dan praznika, pre izlaska sunca.
Od Đurđevdana počinje i letnja sezona, te je odlična prilika da slobodne devojke nađu partnera. I u tome je pomagala magija, kojom su se bavile devojke pred udaju.
Reč je o magijskom lovu na muškarce koji je zavisio od mesta do mesta. U okolini Visokog devojke su brale pomamnik, da bi se momci za njima jurili.
Osim toga, postoji i običaj da devojka na Đurđevdan protrči kroz svinjac s namerom da uplaši svinje. Verovalo se da će tada muškarci poput svinja trčati za njom.
Čudesnu moć, po verovanju, ima stručak kukureka ubran na Biljni petak, ali na mesto odakle je iščupan obavezno treba staviti parče hleba. Venac od tog kukureka nekada se stavljao ovcama oko vrata, ali se danas praktikuje presovanje u poslovnim knjigama, udžbenicima, pod tastaturom, odnosno ispod svakog predmeta koji pomaže u sticanju materijalnog bogatstva.
Tokom večeri, treba ponovo otići na mesto gde je ubrana ova čudesna biljka, zapaliti vatru i čekati ponoć. Tada se, tvrde oni koji su tome prisustvovali, na nebu pojavi kratka blješteća svetlost koja svakoga ko je vidi ubrzo učini bogatim.
