Proslavljeni srpski košarkaš Dejan Tomašević i njegova supruga svojevremeno su izašli u javnost sa ispovešću o njenim zdravstvenim problemima
Nekadašnji jugoslovenski i srpski košarkaš Dejan Tomašević (48) već dve decenije je u ljubavi s Jelenom, a svojevremeno je za Glossy istakao da je njihova ljubav bila na prvi pogled.
— Kad sam je prvi put video, rekao sam da će to biti moja supruga. Ni posle 20 godina nisam promenio mišljenje, već sam srećan i počastvovan što mi je ona supruga — rekao je on za Glossy jednom prilikom.
Tomašević je tada istakao da su Jelena i on bili jedno uz drugo i u srećnim i u teškim momentima.
— Kako i uvek u životu, i kod nas je bilo i lepih i ružnih stvari. Hvala bogu, ipak mnogo više onih srećnih trenutaka, a tu pre svega mislim na rađanja naše dece, neke profesionalne rezultate u mojoj karijeri... Kao i te divne, važno je da imaš s kim da podeliš i one manje lepe stvari — izjavio je košarkaš.
Par je kasnije pričao i o jednom delu tih "manje lepih stvari" i malo je reći da je porodica Tomašević proživela pravu dramu.
Naime, Jelena je dobila lupus, a sve je počelo bezazlenim simptomima.
— Primetila sam mesec dana nakon četvrtog porođaja da mi otiče jedan prst, pa sutradan drugi. Obratili smo se lekarima koji su uradili sve potrebne analize i otkrili su da imam lupus. Tada sam i prvi put saznala da postoji oboljenje pod tim imenom — ispričala je Jelena u RTS Ordinaciji.
Porodica se potom iz Španije preselila u Grčku, gde su zatražili drugo mišljenje, ali je dijagnoza lupusa potvrđena.
— Doktor mi je objasnio da bez obzira na to što imam 36 godina, moje telo je staro 75. Na moju štetu su otkrili i da sam uz lupus dobila i jednu prateću bolest koja se zove reumatoidni artritis — rekla je supruga Dejana Tomaševića.
Jelena je istakla da je sve počelo naizgled bezazleno: temperaturom i oticanjem.
— Prvo je počela temperatura, koju su pratili otoci. Na primer, otekne mi deo ruke, bude užasno zategnuto, zacrveni se, ne može ruka da se pomera ni u jednom pravcu. Posle 5-7 dana otok splasne, koža se vrati u poravnjanje da možemo nešto da uradimo. Kad kažemo da ne možemo ništa da radimo, to znači da niste u stanju da se umijete, da se obučete, okupate, a pogotovo ako imate bebu u kući - ne možete da je zagrlite, da se igrate sa njom... To je mnogo bolnije. Tada više ne boli telo, tada bole um i duh. Najviše duša — istakla je ona.
Košarkaš ne krije da je taj period bio vrlo težak za porodicu, ali da je ona sve stoički podnosila. Kako je istakao, ona se nikada nije žalila ni na šta i to je bio prvi put da ona nešto nije mogla.
— Jelena, ako je i imala neke zdravstvene probleme, nikada se nije žalila. Uvek sam ja bio u centru pažnje. Po prvi put sada ona ne može da preuzme obaveze, jer ima temperaturu, što se dešavalo prvih šest meseci. Njen najveći kvalitet je, što i pored svih tih problema, nije dozvoljavala da mi to na neki način osetimo. Posle smo saznali da se trudila da se osami kad joj je baš teško, da ode i isplače se, pozove sestre i podeli tu muku, ali se trudila da mi to u kući ne primetimo — ispričao je Tomašević.
On je istakao da jenjegova supruga i dalje pronalazila način i snagu da brine o njihovom tek rođenom sinu Matiji.
— Voleo bih da kažem da sam ja tad preuzeo te obaveze, posebno oko Matije, ali nisam. Ipak je ona pored svih bolova presvlačila bebu, hranila, dojila... — prisetio se Tomašević.
Par se, inače, nadao da će imati još jedno dete, ali do toga nije došlo zbog bolesti. To nije poremetilo njihovu sreću i ljubav.
— Dejan i ja smo napravili fantastičnu konekciju, mi smo bukavlno konektovani u jednu čistu ljubav. Kada kraj sebe imate nekoga takvog, onda tačno znate gde ćete da izađete, šta ćete da radite u budućnosti... Tako smo mi isplanirali da imamo više dece. Nikada nismo pričali da imamo jedno dete. Neki od nas su hteli petoro. Lupus me je jako poremetio tako da nisam mogla da rodim Dejanu još jedno dete iako je jako želeo i peto. Onda smo se dogovorili da on bude moje peto dete — rekla je ona.
Jelena ističe da je imala periode ljutnje što se sve dogodilo tako jer strahuje da neće biti uz decu u njihovim najvažnijim životnim trenucima.
— Počinjem da razmišljam šta se dešava, šta će biti... Raste bes. Zato što možda neću biti tu na Manjinoj svadbi. Možda neću biti živa kad Matija pođe u školu, neću biti sa Kićom kad završi fakultet. Prosto, samo se te negativne energije lepe, dolaze... Samo su mi one prividno tu. A onda kada usledi taj plač, taj zagrljaj, kad osetiš tu ljubav onda kažeš sebi: "Ma, možeš ti to". Imaš sa kim i imaš zbog koga — zaključuje ona.