Za lekovite svrhe i preparate se sakuplja nadzemni deo biljke u vreme cvetanja. Ubrane stabljike sa listovima i cvetovima treba što pre osušiti u hladu, na promaji ili u sušari da bi se što više sačuvali delotvorni sastojci.
Biljka Gorocvet je latinsko ime je dobila po lepom lovcu Adonisu iz grčke mitologije, dok vernalis otkriva da cveta u rano proleće, pa ga smatraju vesnikom ovog godišnjeg doba.
Zovu ga i gospina vlas ili zečji mak, izuzetno je lekovita biljka i zaštićena u mnogim zemljama Evrope, pa i kod nas od 1978. godine. Kod nas gorocvet poput tepiha ukrašava Deliblatsku peščaru, obronke Fruške gore i ostale delove Vojvodine, a u rasprostranjen je i u okolini Niša i Kragujevca kao i na Kosovu i Metohiji. Raste širom Evrope, u evropskom delu Rusije i zapadnoj Aziji, severnom Kavkazu i jugozapadnom Sibiru, Ukrajini, Krimu.
Za lekovite svrhe i preparate se sakuplja nadzemni deo biljke u vreme cvetanja. Ubrane stabljike sa listovima i cvetovima treba što pre osušiti u hladu, na promaji ili u sušari da bi se što više sačuvali delotvorni sastojci.
Lekovite sastojke sadrži i koren koji se takođe sakuplja u proleće, mada je bolje u jesen jer tada ima najviše aktivnih materija. Izvađeni koren se prvo opere i odmah osuši, na isti način kao nadzemni deo.Biljka sadrži kardiotonične glikozide, među kojima izuzetno važne adonitoksozid i cimarin, kao i saponine, flavonoide, kumarin, fitosterin.
Upravo je i proređena i zakonom zaštićena zbog ovih sastojaka, jer se koristi za proizvodnju lekova protiv srčanih obolenja. Sastojci osušenog gorocveta su izuzetno sredstvo za jačanje oslabljenog srčanog mišića. Osim što obnavljaju izgubljenu snagu srca, poboljšavaju i krvotok, deluju kod srčanih edema i podstiču mokrenje.
Kao kardiotonik se uzima u vidu tinkture, praška ili u kombinaciji sa drugim kardiotonicima u obliku kapi ili tableta.
Čaj od gorocveta se priprema od 4 g suvih i usitnjenih cvetova i 2 dl ključale vode. Posle petnaestak minuta se procedi i pije 3 puta dnevno po 1 kašika.