Glumčina majka je bila Jevrejka koja je odlučila da se uda za našeg čoveka, te ju je zbog toga sačekala veoma neprijatna situacija, napisala je Seka u svojoj biografiji.
Proslavljena dramska umetnica Seka Sablić veoma retko je u medijima govorima o svom privatnom životu i odrastanju koje sa sobom nosi mnogo bola, hrabrosti i dečjih želja, a one se ne zaboravljaju.
Seka je u svojoj autobiografiji opisala kako je izgledalo detinjstvo, čemu se kao devojčica potajno nadala, dok ju je živeo vodio potpuno drugim putevima.
― Rođena sam u Beogradu, na Čuburi, u bolnici koja danas nosi naziv "Za majku i dete" u Tiršovoj ulici. Rodila sam se 1942. godine, u jeku rata i najstrašnijih opasnosti za mene, moju majku i oca, jer moja majka je bila Jevrejka - Sefardkinja sa Dorćola. Nikada tokom rata nije nosila žutu traku. Kada se udala za mog oca, Stevana, hrišćanina i preselila na Čuburu, roditelji su je se odrekli. Nije imala kontakta s njima sve dok njenu familiju, pet sestara sa decom, nisu odveli u logor na Sajmište ― napisala je darovita glumica u knjizi "Moja mala autobiografija".
Tokom ratnog stanja nije bilo nimalo lako živeti i stvarati, a njen otac bio je veliki borac, te je upravo od njega naučila šta znači izdržljivost, neustrašivost i poštenje.
― Moj otac je poreklom sa Banije, pa smo često porodično odlazili u njegovo selo koje se zove Mala Gradusa. Tamo su ljudi bili još gladniji nego mi u gradu, tako da im je otac često slao pakete iz Beograda. Moglo bi se reći da je celo moje detinjstvo zapravo bilo lepo. Obeleženo siromaštvom, ali bez muke, bez gladi. Otac je radio i brinuo da uvek budemo siti. S druge strane, moja majka uvek je želela da izađe - u pozorište, u bioskop, bila je željna "provoda", "luksuza"... Tako sam ja, kao mala, stalno govorila kako ću biti bogata. "Kad porasteš, šta ćeš biti?" - "Biću bogata!" Naravno, u realnosti je ispalo potpuno suprotno od toga, iako sam ostala pri stavu da je veoma važno obezbediti dostojan život koji ne podrazumeva poniženja. Međutim, kako sam odrastala, sve više su me zanimale nematerijalne vrednosti ― živopisno je dočarala Seka, a potom se osvrnula i na svoje glumačke poduhvate iz mladosti, te joj sa ove distance nije bilo jasno zbog čega nije dobijala uloge zavodnica.
― Nikad nisam dobila ulogu zavodnice. Sad kad pogledam svoje stare snimke i slike, pomislim – "Bože, što sam bila dobra riba". Nije mi jasno šta mi je falilo, pa mi to nikad nisu dali da glumim. Eto, to nikad nisam bila ― između ostalog je istakla glumica i zaintrigirala štivom publiku.