Glumac je ostvario međunarodnu karijeru koju priželjkuje svaki umetnik, ali u budućnosti ne planira da se potpuno preseli u Rusiju.
Istaknuti filmski, televizijski i pozorišni glumac Ivan Bosiljčić već nekoliko godina živi na relaciji Beograd ― Moskva kako bi uspeo da bude deo važnih projekata, ali i održao porodični život skladnim i idličnim, a to mu po svemu sudeći ide od ruke.
― Više sam ovde, iako nisam deo značajnijih projekata. Tamo sam poslovno. Ovde odmaram i porodičan sam čovek. Ovde mi je duša. ― kaže Ivan za Kurir.
Glumca veoma retko možemo videti na javnim dešavanjima i gostovanjima, a ovako izgleda njegov rad i život u Rusiji, gde ga neretko posećuju Jelena i ćerkica Nina.
― Uvek snimam leti kada nemam pozorište i kada nemam razlog da dolazim na predstave. Bilo bi baš iscrpljujuće s obzirom na to da sam ovde maksimalno uključen u beogradski reperotar, a kada pomislim da dolazim zbog porodice onda mi nije teško. Dagistan je stvarno daleko i to je trebalo dobro organizovati. Ali Nina, Jelena i ja se uvek nađemo u Moskvi kada su slobodni dani i onda provedemo lepo vreme u ruskoj prestonici. Bilo je lepo vreme. Rusi kažu: 'Ih, al’ ste nam doneli sunce'. S lepim vremenom je sve lepo.
Bosiljčić je ovom prilikom otkrio i koliko se obožavaoci i ljubitelji filma razlikuju u Moskvi.
― Isto je kao i kod nas što se tiče publike. Postoji edukovana, pozorišna publika. Ima i mlađih generacija koje je malo vaspitao Zapad pa umeju da budu euforični. Ali uglavnom nisu nepristojni. Nikada nije bilo neprijatnosti. Međutim, to više možete da pitate Miloša Bikovića. On je tamo megazvezda. Sve je to prošao. Mene prepoznaju uglavnom publika dramskog programa. To su zreli ljudi koji cene poetski teatar. Za sada je to jedan mali krug ljudi. Međutim, i bioskopska publika me zna zbog nekoliko filmova koje sam radio. Verovatno, će se to promeniti posle premijera. ― završava glumac za Kurir.
Ivan se nedavno pojavio u jednom prestižnom prestoničkom restoranu kako bi podržao svoju supugu Jelenu koja je obradovala publiku mini koncertom.
― Moralo bi češće ovako, neophodno je. Čarobno veče. ― napisao je tom prilikom.