Smatrate da je neka poznata ličnost precenjena, loš uzor, da nije zaslužila slavu i poštovanje, a ipak je pratite na društvenim mrežama i čitate vesti o njenom životu? Zašto to radimo, kada u stvarnosti izbegavamo ljude koji nam se ne sviđaju?
Otvarate svoj nalog na Tviteru i osećate ste iznervirano — onaj glumac koji uvek ima mišljenje o svemu ponovo nešto smatra! Zatim prelazite na Instagram i eto još jednog malog uboda — ona influenserka koja svake sedmice ima novi omiljeni telefon, u zavisnosti od toga koji brend promoviše tih dana, opet deli savete. Skrećete na Fejsbuk i čeka vas prevrtanje očima jer onaj iritantni par koji ima zajednički profil opet "guguće" o svojoj ljubavi. Nemoguće je ne postaviti pitanje zbog čega pratite sve te ljude.
To nije stvar samo onlajn sveta: uvek ćete biti zainteresovani da čujete nešto o životu nove devojke vašeg bivšeg dečka, neke devojke koja vas je nervirala još u školskim danima, komšije koji pravi buku svaki dan i razbesnite se samo kad pomislite na njega.
Zato nije ni čudo što su članice porodice Kardašijan među najpraćenijim ljudima planete na društvenim mrežama iako bez sumnje spadaju i u najomraženije.
Zbog čega to radimo? Da li je to loše za nas? Ako pitate psihologe, na to hoćemo li pratiti osobe koje nam se ne dopadaju utiče više faktora.
— Možemo da imamo osećaj da su nam na neki način naneli neko zlo, da ne možemo da ih izazovemo ili da se držimo nekih "nedovršenih poslova". To može da bude i zbog ljubomore, zavisti, ogorčenosti. Značajni faktor su i upoređivanje i kontrastiranje, naročito na društvenim mrežama — objašnjava dablinski psiholog dr Šon O'Konel.
Po jednoj od teorija, pratimo ljude koje ne volimo ili, u ekstremnim slučajevima, mrzimo jer nam to pruža osećaj da smo moralni superiorniji od njih. Naime, verujemo da nikad nećemo ispasti glupi, trapavi, nemoralni... kao oni. Tako mnoge mame prate na Instagramu slavne majke i upoređuju se s njima, pa zaključuju da su njihova deca naprednija, vaspitanija i da se hrane zdravije od mališana čiji su roditelji zvezde i raspolažu milionima, zbog čega veruju da su i bolje majke od Kim Kardašijan, Kajli Džener, Kardi Bi...
— Možemo da se osetimo bolje ako osuđujemo druge — kaže profesorka Pegi Kern iz Centra za pozitivnu psihologiju Univerziteta u Melburnu. — Kažemo: "Pa, dobro, makar nisam kao ova osoba".
Čak i kad nas njihove objave iz dana u dan iritiraju, često ne odustajemo od praćenja.
— Čine da nam krv proključa, a onda se vratimo po još — slikovito objašnjava profesorka Kern. — Čak i kad imamo tako negativan emocionalni odgovor, nastavljamo s tim.
Kako je ona objasnila, mnogim ljudima je, naročito kada su se osećali loše tokom pandemije, taj osećaj besa pomagao da se "podsete da su i dalje živi".
Ona dodaje da "praćenje iz mržnje" može da bude koristan način za filtriranje negativnih emocija, koje ne istresamo na ljude u svom okruženju, već na neznance na internetu.
Ipak, ono što počinje kao bezazleno praćenje nekoga ko nam nije simpatičan može da se pretvori u ozbiljan problem, odnosno da se osećamo sve lošije kada je u pitanju slika o samom sebi.
— "Skrolujete", osećate sav taj bes, a onda iznenada shvatite da su prošli sati i da mrzite sebe još više zbog toga — ističe Kernova i dodaje da se na ovaj način drugi dehumanizuju, a korisnici interneta postaju odsečeniji od stvarnosti.
Zbog toga je važno znati kada je dosta i kada pritisnuti Unfollow.
— Očigledan znak je kad nešto čitate i čini da se osećate stvarno loše, imate emocionalnu reakciju, ali verovatnije je da znaci neće biti tako jasni — napominje dr Evita Marč, psihološkinja australijskog Unvierziteta Federacije. — Treba da razmislite o tome kako se osećate nakon što korisite društvene mreže.
Kako ona objašnjava, ako se osećamo lošije nego pre nego što smo videli sporne objave, to je znak da naše mentalno zdravlje trpi zbog praćenja tuđeg života.