Bar 4 od 10 majki se bori s njom: Šta je MAMINA KRIVICA, zašto je osećamo i kako je pobediti

Pre nekoliko dana, sedela sam u gradskom prevozu pri povratku s posla i pomislila da bih mogla da svratim u tržni centar da kupim baletanke jer to želim i planiram već dugo, ali nikako da se setim i nađem vremena. Onda sam čula kako me jedan mali crv podseća da moram u vrtić po dete, da joj tata nije tu već neko vreme i da sam sebična što ću što uopšte pomišljam na šoping dok mi je dete s nekim drugim. Da stvar bude gora, nakon što sam se osetila loše zbog toga što želim da uradim za sebe nešto tako sitno i banalno, ubrzo sam se osećala još gore — i to baš zato što se osećam loše zbog tako sitne i banalne stvari. To je samo 15 minuta i to je nešto što želim i što mi treba, a njoj je svakako s drugarima zabavno i nema nikakvog razloga da se osećam loše.

Ipak, nisam izašla iz autobusa sve do vrtića.

Bila sam ljuta na sebe zato što sam uopšte pomislila da neki slobodan sekund ne posvetim detetu i ništa manje ljuta na sebe zato što se ponašam kao ono što sam uvek tvrdila da ni u ludilu neću postati — majka koja uvek bez izuzetka sebe stavlja na poslednje mesto i grize je savest zbog gluposti.

I vrteći se tako u tom krugu, ja sam ostala bez baletanki, a sebe jedem i dalje: iz dana u dan, zbog sitnica, zbog stvari koje nisam bila dovoljno sposobna, bogata ili odmorna da uradim bolje. Tako je kad poželim da čitam knjigu, tako je kad se zadržim pod tušem minut duže od toga koliko je nužno, tako je kad samo razmislim o izlasku na piće s drugaricama. Uvek, u svakom trenutku odnekud čujem podmukli glas koji mi ponavlja da moram da dam više od sebe da bih bila mama kakvu moje dete zaslužuje.

I to je besmislica.

 

Već dajem svaki atom snage da svaki detalj bude savršen i, koliko god ja želela, jednostavno ne mogu da pružim ni promil više jer nemam šta. I, iako često sumnjam, svesna sam toga da sam, bez lažne skromnosti, dobra majka, daleko bolja nego što sam mislila da ću biti. Ali zašto se onda uvek vraća onaj glas i ponavlja mi: "Ne valja, ne valja, ne valja, još, još, još"?

U psihologiji je ustanovljen termin mamina krivica, koji označava osećaj da kao roditelji ne radimo dovoljno. Može se javiti bilo kad, ali najčešće je majke primete kad se vraćaju na posao nakon porodiljskog odsustva i kad istovremeno misle na roditeljstvo, karijeru, održavanje domaćinstva, partnerski odnos i mnoge druge stvari, pa strahuju da dete trpi zbog njihove preplavljenosti. Anketa američkog Istraživačkog centra Pju sprovedena pre nekoliko godina pokazala je četiri od deset mama veruje da ne provodi dovoljno vremena s decom.

Kako za Glossy ističe Katarina Stanković, master specijalni pedagog i sistemski porodični savetnik, ovaj fenomen nije redak i može se javljati povremeno ili nas, štaviše, pratiti neprestano.

 

— "Mamina krivica" je osećanje koje se često javlja i stoga je na prvom mestu bitno da znate da niste same u tome. "Mamina krivica" se javlja kada mama ima osećaj da nije dovoljno dobar roditelj, da ne donosi ispravne odluke za dete, da želi vreme za sebe, da joj je beba naporna, da joj je teško itd. Može biti privremena ili konstantno prisutna. Na primer, ukoliko je mama imala više obaveza nego obično, pa je dete duže gledalo crtaće, a mama misli da to nije dobro, može imati privremeni osećaj krivice. Ili dugoročni osećaj krivice zbog toga da li je na dnevnom nivou pružila dovoljno aktivnosti, ljubavi ili pažnje svom detetu. Mamina krivica se može javiti iz više razloga. Neki od njih su: lična nesigurnost (da li ću biti dobar roditelj), pritisak od strane porodice, bliskih prijatelja, kao i društvenih mreža — kaže Katarina Stanković.

Ipak, u mom bliskom okruženju nema ničega osim podrške i razumevanja. Kako sam onda došla do toga da me grize savest zbog sitnice kakva je odlazak u kratku kupovinu?

 

— Društvo godinama unazad ženama šalje poruku da su dobre mame ukoliko ceo svoj život posvećuju deci, i da sve manje od toga nije dobro. A prava istina je da je dobra mama ona koja brine i o sebi, i neguje svoje fizičko I mentalno zdravlje. U poslednje vreme na društvenim mrežama se plasira da mama može sve da stigne, da bude konstantno srećna, sređena i zadovoljna svojim detetom. Iz tog razloga bitno je podsetiti sebe da to što vidimo na društvenim mrežama je samo trenutak nečijeg zivota koji neko želi da prikaze, a ne realnost s kojom se mi poredimo — napominje ova pedagoškinja.

Dakle, ono što sve mame — i ja s njima — moraju uvek da imaju na umu jeste da je ne samo što ne treba da zapostave sebe i svoje potrebe već to nikako ne smeju da čine. Odgovor Katarine Stanković na pitanje koliko je važno da majka odvoji neko vreme samo za sebe je jasan.

— Jako je važno — kaže nam ona. — I to ne samo za roditelja, već i za dete. Ako vi brinete o sebi, detetu dajete prostor za sopstveni samorazvoj, za vlastiti rast. I u avionu ukoliko ostanemo bez kiseonika, prvo stavljamo masku sebi, pa onda detetu. Jer dok ne pomognemo sebi, nećemo biti u stanju da pomognemo drugoj osobi. Kada se javi krivica, pokušajte sebe da podsetite na to, i da vi ukoliko izdvojite vreme za sebe ne činite nešto dobro samo za sebe, već i za svoje dete.

 

Naravno, sve je to lako reći, ali ne i realizovati. Potpuno svesna toga da moja potreba da izađem ranije iz autobusa i kupim baletanke nije nauštrb mog deteta, ipak sam odustala od svoje želje i požurila pravo u vrtić. I činim to svakog dana: pomislim da nije strašno da pojedem sladoled iako mi je dete alergično mleko, a ipak to ne uradim jer mi je žao što ona ne može, isplaniram izlazak s drugaricom i otkažem ga jer niko ne pravi puževe od plastelina kao ja i žao mi je da igra plastelinom propadne, čvrsto odlučim da kad se dete uspava stavim masku, pravim lokne... i završim perući igračke. Od čega početi? Kako započeti promenu?

— Na prvom mestu dati sebi dozvolu da izdvojimo vreme za sebe. I kada uspemo to da uradimo, autori savetuju da ne upadamo u čestu zamku i onda pričamo sve vreme o bebi. Razgovarajte o tome kako ste. Dozvolite da vas drugi vide i kao osobu, ne samo kako mamu. Kada se javi vaš unutrašnji kritičar i kaze vam: "Ti si loša mama, jer si ostavila bebu kako bi uradila nešto za sebe", vi navedite sebi sve činjenice zbog kojih ste dobra mama. Setite se trenutaka kada ste u toku noći ustajali zbog bebe, hranili je, igrali se s njom, mazili je i govorili joj da je volite — ističe Katarina Stanković.

Ona je za kraj izdvojila nekoliko važnih saveta, kojih svaka mama treba da se pridržava kako bi život njene porodice i njen sopstveni bio srećniji, bezbrižniji i lišen mamine krivice.

1. Verujte da zaslužujete da budete povezani sa sobom i s partnerom. Dajte sebi dozvolu. Podsetite sebe da su i vaše potrebe vazne, i da nisu sve posredovane preko dece.

2. Ako nemate zajednicu, stvorite je. Negujte prijateljstva, družite se sa ljudima i koji nemaju decu.

3. Ukoliko ste noću iscrpljeni, batalite se planiranje noćnih izlazaka, već angažujte bebisiterku ili nekoga iz porodice da pričuva bebu ujutru. Jutarnja kafa ili doručak sa partnerom bez dece su luksuz. Tada imate energije za razmišljanje i da se posvetite jedno drugom.

4. Nemojte se ustručavati da potražite pomoć. I kada je neko tu da vam pričuva dete, fokusirajte se na sebe. Prošetajte, kupite sebi nešto, popijte kafu u najdražem kaficu. Jer na taj način vi punite energiju da budete dobra mama kada se vratite vašem detetu. A to je ono što vašem detetu treba.