AUTOR JE KULTNE NAVIJAČKE HIMNE I DEČIJE PESME KOJU STE OBOŽAVALI: Zanimljivosti o Sanji Iliću koje SIGURNO niste znali

Vest o preranom odlasku frontmena grupe Balkanika, kompozitora i arhitekte Aleksandra Ilića zatekla je i pogodila sve. Popularni Sanja, kako su ga od milošte zvali, rodio se 27. marta 1951. godine u Beogradu.

 

Njegovi pradedovi su bili Aleksa Žujović, Solunac i narodni poslanik u Parlamentu Srbije, i akademik Jovan Žujović, koji je bio začetnik geološke nauke u Srbiji, prvi predsednik Srpskog geološkog društva i predsednik Srpske kraljevske akademije koja je prerasla u SANU. Baka Zora i deka Dragoljub su bili lekari koji su veoma voleli muziku, a posebno majka Zorica i otac Miodrag, i sam kompozitor.

 

Aleksandar i njegov brat Dragan su krenuli očevim stopama.

 

 

Paralelno sa osnovnom školom i gimnazijom, pohađao je muzičku školu “Josip Slavenski”, smer klavir. Kako ga u početku muzika nije baš interesovala, majka ga je pratila na časove i kontrolisala ga je da ne izostane sa nastave. Zahvaljujući profesorki Miodragović zaljubio se u klavir. Iako je pokazao veliki talenat za muziku, Sanja je završio Arhitektonski fakultet u Beogradu i prijavio je magistraturu. Dobio je priliku da kao arhitekta radi u Njujorku, ali je odlučio da se vrati za Beograd.

 

Bio je u braku s poznatom glumicom Zlatom Petković, koja se proslavila ulogom Marije u seriji „Povratak otpisanih“, ali i jednom od najpopularnijih žena koje su ponele titulu Mis Jugoslavije. Glumica i kompozitor su u junu 1984. godine dobili sina Andreja, koji je poznat kao muzičar i reditelj.

 

Na ogromnu žalost i šok svih, 3. decembra 2012. godine Zlata je preminula od posledica pucanja moždane aneurizme. Kompozitor, koji je za svoju suprugu uvek govorio da je lepotica i da su na njoj najzavodljivije oči, pokušavao je da zaleči tugu u muzici, prijateljima i putovanjima. Iako je bio ubeđen da se nikada više neće zaljubiti i da će ostariti sam, Sanja je na jednoj promociji upoznao čak 23 godine mlađu homeopatkinju Tatjanu Karajanov iz Novog Sada. Posebno mu se dopao njen glas i vrlo brzo je shvatio da je pronašao srodnu dušu. Nova izabranica se iz svog grada preselila kod Sanje u Beograd.

 

Sudbonosno "da" izgovorili su 1. oktobra 2016. godine u Sabornoj crkvi u Beogradu, a nakon toga su organizovali žurku kojoj su prisustvovali članovi porodice i prijatelji. Prvu godišnjicu braka su proslavili u Rimu, gde su uživali u dobroj muzici i kvalitetnom vinu.

 

Samo par meseci pre smrti, Sanja se razveo od supruge Tatjane. Tatjana nije bila ni na komemoraciji, čak je i njeno ime izostavljeno i sa umrlice, pa se među ožalošćenima nalaze samo njegovi najbliži.

 

Ipak, Tatjana se oglasila na društvenim mrežama sa porukom:

 

- Molim vas, dozvolite da duša ovog velikog čoveka počiva u miru. Zaslužio je odmor nakon toliko divnih dela, koja je uradio za svoju zemlju. Istina je da smo se razveli u novembru 2020. Određene okolnosti su tako zahtevale. Poštovala sam njegovu volju da to ostane u tajnosti, ali eto... Nije istina da sam se iselila iz porodičnog doma godinu dana ranije, nego nakon razvoda. Ipak, bili smo ostali u dobrim odnosima, što mi sada mnogo znaći. Celom svojom dušom sam želela da dođem na sahranu i komemoraciju ali sam odlućila da ispoštujem volju porodice, koja mi to nije dozvolila. Oprostila sam se sa njim u duši i srcu - napisala je pa dodala:

 

- Sanjice, uvek ću se sećati ovog divnog našeg dana u Lisabonu. Hvala ti za sve što sam prošla sa tobom. Osećam tvoju ljubav i dalje. Zaslužuješ da te ova zemlja generacijama slavi - napisala je bivša supruga.

 

Zanimljivosti o Sanji koje možda niste znali

 

1. Duško Radović je njegovom ocu ispod vrata ubacio papirić s tekstom pesme za seriju „Na slovo, na slovo“, a Sanja je napisao kompoziciju naslovljenu „Uniforme“. Pesmu je izveo glumac i pevač Dragan Laković, koji je Sanji u znak zahvalnosti poklonio bombonjeru.

 

2. Nekoliko godina kasnije je komponovao numeru „Pesnik mira“, koju je na domaćem takmičenju za pesmu Evrovizije izvela Lola Novaković. Sanja je bio najmlađi kompozitor koji je učestvovao na ovom takmičenju. Pesma je zauzela četvrto mesto, a novinari su ga optužili da ovo nije njegova kompozicija, već delo njegovog oca. Posle toga doživljava veliko razočaranje i odluči da studira arhitekturu. Bio je uveren da će mu muzika predstavljati samo hobi.

 

3. Potom je 1976. godine napisao kompoziciju „Baj, baj, baj“ kojom se Bisera Veletanlić predstavila na jugoslovenskom izboru za Pesmu Evrovizije održanom u Opatiji.

 

4. U srednjoškolskim danima je komponovao muziku za prvi jugoslovenski rok mjuzikl „Arhanđeli i Automati“, koji je izveden u pozorištu DADOV. Tada je osvojio nagradu na državnom takmičenju pozorišta. U mladosti je bio član grupe Vragolani koju su činili njegovi drugovi iz Treće beogradske gimnazije i uglavnom su nastupali na školskim priredbama.

 

5. Zatim je 1971. godine oformio grupu "San", koja je postojala naredne četiri godine. Za to vreme su objavili pet singlica: „Tebe sam želeo“ / „Helena (1971.), „Papirni brodovi“ / „Hej, malena“ (1973.), „Legenda“ / „Milena“ (1974.), „Jedan svet za sve“ / „Srce na dlanu“ (1974.) i „Anabela“ / „Zvezda ljubavi“ (1974.). Često su svirali na Jadranu i jednom prilikom su dobili ponudu da odu u Italiju, ali Sanja je u poslednjem trenutku odustao. Tragedija koja je zadesila bend 2. februara 1975. godine za vreme koncerta grupe "San", Sanjinog najboljeg prijatelja Predraga Jovičića Trtu, je udarila struja i na mestu ga je usmrtila. Aleksandru je gubitak prijatelja veoma teško pao i posvetio mu je album pod nazivom „Uspomene“. Na njemu su pevali i Zdravko Čolić, Zlatko Pejaković, Dado Topić, Bisera Veletanlić i Zdenka Kovačiček. Nakon ove nesreće, grupa je prestala da postoji.

 

6. Krajem sedamdesetih godina XX veka se prijavio na konkurs za himnu FK Crvena zvezda i pobedio je. Tekst je napisao Ljubivoje Ršumović, a Sanja je komponovao muziku. Himna „Sve što smo želeli, sve što smo hteli“ prvi put je izvedena pre fudbalske utakmice Crvena zvezda – Dinamo kojoj je prisustvovalo oko 80.000 gledalaca. 1982. godine je uradio numeru „Halo, halo“ koju je grupa Aske izvela na Pesmi Evrovizije. 1984. godine Slađana Milošević i Dado Topić su sa njegovom pesmom „Princeza“ nastupili na Jugoviziji. Iako nisu pobedili, ova numera je doživela veliki uspeh i postala je evergrin. Pesma je bila hit decenije i najlepši jugoslovenski duet XX veka.

 

7. Sanja je radio muziku i za pozorište, filmove i serije. Najznačajnijih filmova za koje je komponovao su: „Dark Echoes“, „Čudna noć“, „Vukovar jedna priča“, „Karaula, „Selo gori“, „Led“, itd.

 

8. Godine 1998. Aleksandar je osnovao grupu Balkanika, spoj tradicionalne i moderne muzike. Ilić se okrenuo muzičkim korenima Vizantije i otkrio je stare zaboravljene note i instrumente. Balkanika je u izdanju PGP RTS 2000. godine objavila album „Balkan 2000“ koji je postigao ogroman uspeh. Prvi koncert su imali u junu iste godine u Mariboru, a potom su usledili nastupi po celom svetu. Sanja ovaj album smatra svojim pravim početkom bavljenjem muzike.

 

9. Potom je 2007. godine započeo saradnju s Radošem Bajićem i radio je muziku za seriju „Selo gori, a baba se češlja“. Četiri godine kasnije je održan istoimeni koncert. 2010. godine Sanja i njegov brat Dragan su od muzike njihovog oca napravili novu orkestraciju za mjuzikl „Na slovo, na slovo“. Ovaj mjuzikl je prikazivan u Pozorištu na Terazijama. Te godine je sa grupom Balkanika nastupio u Šangaju kao predstavnik Bosne i Hercegovine.

 

10. U junu 2013. godine, povodom obeležavanja 1.700 godina od Milanskog Edikta kojim je prekinut progon hrišćana, na Niškoj tvrđavi je premijerno prikazan muzičko-scenski spektakl „Konstantinus Magnus“ na kome je Sanja radio prethodne tri godine.

 

 

U februaru 2018. godine Sanja i njegova grupa su učestvovali na Beoviziji. Izveli su numeru „Nova deca“ čiji su autori Sanja i njegova supruga Tatjana. Pesma je dobila najveći broj glasova i osvojila je prvo mesto, pa je predstavljala Srbiju na Pesmi Evrovizije.-

 

Bio je član GEMA, Akademije filmske umetnosti i nauke, kao i Udruženja kompozitora Srbije.

 

Aleksandar Sanja Ilić preminuo je 7. marta, nakon što je hospitalizovan zbog posledica virusa korona. Lekari su u međuvremenu ustanovili da je njegovo stanje veoma kritično, jer je godinama imao leukemiju, a da to nije ni znao.

 

Ostaće upamćen po divnim kompozicijama, svojoj skromnosti i šarmu.