Bio je čovek koji je uveseljavao mnoge generacije i doprineo mnogo razvoju naše domaće estrade. Na današnji dan pre tačno 16 godina ostali smo bez legendarnog Milovana Ilića Minimaksa.
Milovan Ilić poznatiji pod nadimkom Minimaks, zasigurno je obeležio period Jugoslavije. Najpoznatiji po svojoj autorskoj emisiji „Minimax“, koja je bila jedna od prvih emisija u kojoj je bilo dosta zabavne muzike, a njegova krilatica iz najave emisije je bila „minimum govora maksimum muzike“. Ugostio je nebrojeno muzičara, a neki su čak i postali popularni zahvaljući toj emisiji, ali i prvenstveno njemu.
Zanimljiv podatak o ovoj emisiji je i taj da je sa sagovornicima uvek bio na ti, što nije bilo uobičajeno za ono vreme. I pored abnormalnog uspeha i popularnosti, emisija je nažalost ukinuta posle pet godina i proglašena za šund i kič! Ali za vrhunskog novinara nema prepreka, pa je tako Minimaks odmah pokrenuo novu emisiju koja se emitovala nedeljom u podne. Bio je to čuveni “Tup-tup”, koji je potrajao pune 22 godine!
Beskrajno šarmantan, oštrouman, brze i britke misli, pored tolikih radio i TV emisija, stigao je i da objavi sedam knjiga aforizama i dve knjige poezije.
Koliko mu je karijera bila burna i uspešna, toliko i u privatnom životu mu je bilo lepo. Prvi put se oženio u 22. godini i u tom braku dobio je sina Igora.
- Bili smo ludi, mladi i nezreli, brak nam je pukao posle 12 godina - rekao je jednom prilikom.
Drugu suprugu Biljanu upoznao je kad je ona kao stjuardesa, zaposlena u JAT-u, došla da podeli nagrade slušaocima njegove emsije.
- Bilo je mnogo žena koje sam želeo, ali samo dve sam poveo kod matičara - priznao je jednom prilikom voditelj koji je posedovao vrlo šarmantan način za udvaranje tako što isprati devojku na autobusku stanicu i pošalje je na more, a on sedne u prvi avion i sačeka nju, zabezeknutu, na odredištu sa buketom cveća.
Poljubio je sijaset žena, ali Biljana se, posle dvadeset i više godina bračnog staža, ne nije plašila nijedne. Imaju kćerku Anu i sina Vladimira, koji se devedesetih godina proslavio u muzičkom svetu pod umetničkim imenom Ila.
Krajem 2004. Minimaks se podvrgao operaciji presađivanja jetre na Univerzitetskoj klinici u Padovi. Mnoge kolege i prijatelji su mu pomagali kada se razboleo, a Kemal Monteno i Arsen Dedić su se pobrinuli da mu obezbede mesto u bolnici u Padovi, ali Minimaksu nažalost nije bilo spasa.
Preminio je u Padovi 9. februara 2005. godine.
Iza njega su ostala brojna dela koja se čitaju i dan dana.
Prisetimo se njegovih najpoznatijih aforizama:
Poruka Aleksandru Prvom Ujedinitelju: "Hvala, nije trebalo!"
Ne znam da li će nas Evropa primiti, ali Afrika nas je već stavila na listu čekanja.
Godišnjica Kosovske bitke biće proslavljena čim se bitka završi.
Rad je stvorio čoveka, a čovek — Praznik rada.
Rekli smo istorijsko NE. Možda bismo rekli još nešto da smo znali strane jezike.
Vešt komunist od dva crvena kartona napravi — partijsku knjižicu.
Otkad su počeli da im dobacuju "Ua, pederi!", Srp i Čekić se sve ređe viđaju zajedno.
Čuvajte mi Jugoslaviju! Nagradiću vas pokrajinom.
Da vođa nije ostao bez noge, možda ne bismo ovoliko ćopali.
Bratstvo i jedinstvo je naše najveće bogatstvo. Pazite da ga se ne dočepa narod.
Poklanjaju nam kamile. Valjda zato što je veliki vođa iza sebe ostavio pustinju.
Mi smo mala i siromašna zemlja: nama su i kraljevi na privremenom radu u inostranstvu.
Primiće nas u Evropsko tržište čim popravimo kantar.
U odnosu na međuljudske odnose, hrana nam i nije mnogo zatrovana.
Dok su ostali pratili modne trendove, mi smo decenijama nosili jedno te isto — štafetu.
Narod oseća da ste mu na čelu, ali misli da ste komarac.
Kad generalni diktira nešto svojoj sekretarici — da li je to vojna diktatura?
Da je živ, Dostojevski bi se opredelio za malu privredu: otvorio bi fabriku — idiota.
Neki su da menjaju granice... makar po padežima.
Naša princeza bila je korpulentna: umesto na zrnu graška, morala je da spava na Brionima.
Poginuo je u osmoj ofanzivi — osvajajući jednu vilu na Dedinju.
Gladnima je svejedno da li gladuju u jednopartijskom ili višepartijskom sistemu.