milena ju je motivisala

PROGOVORILA JOŠ JEDNA MLADA GLUMICA! Iva Ilinčić iznela detalje zlostavljanja: Ja sam imala 17 godina, a on 63...

"Pre nekih godinu dana prvi put sam sebi rekla: “Ne, Iva! Mika te nije čeličio za glumu, nije te kao glumicu testirao, nego te je zlostavljao. Veoma te je zlostavljao! I zlostavljao je mnoge druge. I zlostavljaće. Neće se nikad zaustaviti!”

foto: screeshot/yt/brainz tv

Ovako svoju ispovest za “Blic” počinje Iva Ilinčić (24), glumica Beogradskog dramskog pozorišta, još jedna koja je policiji prijavila čuvenog nastavnika glume Miroslava Miku Aleksića (68). Prvi put je, kako kaže, seksualno zlostavljana sa 17 godina. Usledio je period pauze do 18. godine, a onda se nastavilo.

 

- Nisam silovana, srećom nemam takvo iskustvo, ali jesam kontinuirano seksualno uznemiravana. Šest godina sam ćutala, negirala, nikom nisam govorila, bukvalno nikom. Bilo mi je jasno da je loše. Kada se dogodilo prvi put, rekla sam sebi: ”Mika mi je kao otac, nemoguće da se ovo dešava i ne dešava se. A ako se dešava, onda on mene čeliči, hoće da me spremi za surovi svet reditelja, producenata”. Pravdala sam to, odbijala da prihvatim. Ignorisala sam. A onda sam priznala sebi, što je bio ogroman korak - priča Iva Ilinčić.

 

O zlostavljanju u školi nije se pričalo, čak ni između drugarica.

 

- Trajale su pripreme za prijemni. Izlazila sam iz Mikine kancelarije... Pogled mi se susreo sa devojkom koja je ulazila u kancelariju. Znale smo obe, i ona šta sam ja prošla i ja šta nju čeka tamo, ali nismo pričale. Ona ni danas nije spremna - kaže Iva Ilinčić i dodaje da je trpela jer joj je grupa bila veoma važna. Kako sama kaže, čak i nakon što je počelo zlostavljanje, neobjašnjivo, imala je poverenje u Aleksića.
 

Mlada glumica, koja se afirmisala u serijama “Žigosani u reketu” i “Kamiondžije d.o.o.”, svedoči da je Aleksićeva grupa njoj i drugim polaznicima mnogo značila. Da su imali lepe trenutke, učili korisne stvari, kao i da su se vezali jedni za druge.

 

- Sa 10 godina sam upisala Mikinu školu i išla sam do upisa na fakultet. Mi smo tu grupu mnogo voleli. Mika nas je formirao po sopstvenoj meri, pravio je od nas ličnosti kakve je želeo. Ja sam bila poslušno dete, nisam pravila probleme, ali čak i oni neposlušni su slušali Miku, bili su vezani za njega. On je poništavao autoritet roditelja, jako inteligentno, postavljao sebe kao apsolutno dominantnog. To nije izazivalo samo strah i poštovanje, već ogromnu ljubav. Kada je tolika ljubav, osećaš da mu pripadaš, da mu stalno nešto duguješ, pa kad se i dese tako loše stvari, ti razmišljaš kako on tebi želi dobro i kako sve radi za tvoje dobro. Kroz tu grupu naučiš šta je disciplina, čitaš redovno, ideš na izložbe, u muzeje, moraš da doneseš potvrdu od zubara da su ti zubi zdravi - priča Iva Ilinčić.

 

foto: screenshot/yt/dani danila lazovića

Navodi da je Aleksić “od malih nogu učio polaznike da se roditeljima ne priča o časovima, čak ni najboljoj drugarici, jer to je naša stvar”.

 

- Sada sa 24 mislim da sam bila deo neke sekte, tada nisam to razumela. Mislila sam da je to ne druga porodica, već naša proširena porodica - navodi Iva Ilinčić.
 

Svedoči da je šest godina ćutala.

 

- Bukvalno nikome nisam rekla. Ni mami, ni tati, ni sestri, ni tadašnjem dečku, sadašnjem... Nikome. Ne znam kako to da objasnim. Stidela sam se, preuzela sam njegovu sramotu, osećala sam se kao saučesnik. Bila sam mala, nisam shvatala da nisam saučesnik, već žrtva jednog izrazito inteligentnog čoveka koji je stalno govorio da me zna u dušu. I stvarno me je znao. On je imao isti sistem sa svakom žrtvom, znao je kako da se približi i koliko god ti kod kuće smišljaš šta ćeš mu reći, sledeći put kada te napadne, plašiš se i vraćaš se, jer ne želiš da izađeš iz svoje grupe... Dokle to ide? Ne želiš da on misli loše o tebi. Ne želiš da on misli da nisi spremna da uradiš sve za njega. Konstantno postavlja stvari da ti je dao ceo svet na dlanu, ponavlja “ja sam vama potreban, ne vi meni”, a mi kao mantru to slušamo 10 godina - priča Iva Ilinčić.

 

Ističe da polaznici nikada nisu dovodili u pitanje Mikine metode.

 

- Ubeđena sam da je ovo počelo mnogo pre nas. Njegova moć je bila u tome što je verovao da nijedna od nas neće govoriti. I nije do sada. Dok Milena koja je najhrabrija nije povukla sve nas i dala nam krila da se oslobodimo. Kada su ga uhapsili, ja sam takvo oslobođenje osetila, kao nikada ranije u životu, nisam ni bila svesna tereta. Možda će zvučati glupo, ali to je bila kao neka hipnoza. Ja sam godinama nakon grupe sa njim bila u dobrom odnosu. Bio je prisutan na Akademiji, gledao je neke moje ispite, ja i dalje sebi nisam mogla da objasnim da je to nešto loše. Četiri godine su mi bile potrebne da shvatim da sam zlostavljana. Kada sam krenula da raščlanjujem to na psihoterapiji, shvatila sam da je to težak oblik zlostavljanja, psihičkog, seksualnog, emotivnog, svakog - navodi Iva Ilinčić za „Blic“.

 

Onda se, kaže, pojavila Milena, koja ju je jako motivisala.

 

- Govorila je da ne treba da odustanemo, da treba da se borimo. Ono što me je, ipak, najviše motivisalo jesu dve devojke koje su Miku s nama prijavile, koje su predivne. Jedna je devojčica, dete, ima 17 godina. Kada sam je videla, rekla sam: “Po cenu čega god, ja moram nešto da uradim! - svedoči Iva Ilinčić.
 

Za razliku od Milene Radulović koja je za “Blic” ispričala da je prevazišla silovanje i jezivu traumu, a da sada sve radi kako bi pomogla potencijalnim novim žrtvama, Iva Ilinčić kaže da i dalje nije obradila traumu. Objašnjava i zašto do sada nije govorila o svemu.

 

- Potisnula sam sve, jako sam se plašila. Znate, kad u društvu kažete da ste iz Mikine škole, otvaraju vam se vrata, sigurno ste kulturni, obrazovani, dama, dobro se osećate. Pored toga, u glavi sam stalno imala da će ljudi da me žale, a to je poslednje što želim. Nisam želela ni da se eksponiram, meni to ne treba, na početku sam karijere, želela sam eksponiranje zbog neke uloge i sigurno ovo nije način zbog kojeg bi bilo ko u 24. godini želeo da završi na naslovnoj strani. Kada sve to staviš na jednu stranu, plus moguću osudu javnosti, a na drugu devojčicu koju sam upoznala, koja ima 17 godina i trpi užas, nisam imala dilemu da li treba da progovorim. Onda sam odlučila da kažem roditeljima i dečku, i dobila sam ogromnu podršku. Mami i tati je bilo teško, nisu ni pomišljali, zamislite da kao roditelj nekom poverite dete i onda shvatite kome ste ga dali. I njima je jako teško - kaže Iva Ilinčić.

 

Kako se otvarala i govorila ljudima o svom iskustvu, raslo joj je samopouzdanje, shvatila je da nije kriva i kaže da joj je “mnogo bitno da sve žene znaju da nisu krive”.

 

- Imala sam trenutke kada sam pomišljala, bože, da li mi je prekratka haljina u kojoj sam danas došla ili da li mi je košulja providna? To je osećanje koje je najgore, jer ti si sigurna da si i ti, pošto učestvuješ u tome, kriva. Značilo mi je što posle Akademije više nisam morala da ga viđam. Tek kad me je pustio, kad sam ga otresla, shvatila sam sve. Neizmerno moram da zahvalim mom ocu, Srđanu, koji je u veoma kratkom roku učinio sve što je u njegovoj moći da nam svima, kao advokat, olakša i pomogne. Ja sam njegova princeza i on je najbolji tata na svetu. Imala sam i podršku najbolje prijateljice Mije. Nije niko morao da me ubeđuje više, jer sam instinktivno osetila da je moje, da mi pripada da izađem imenom i prezimenom i ispričam sve - kaže glumica.

 

Dok je bila na Akademiji, kako kaže, Aleksić je dolazio na ispite i sve je i dalje “nekako kontrolisao”. Kada je prestala da ga viđa, samopouzdanje joj je poraslo.

 

- Užasan uticaj je imao. Svaki put kada bih ga videla vraćala su mi se sećanja i shvatala sam da nemam snage da se s tim borim. U međuvremenu sam porasla i evo sada razgovaram s vama. Rekla sam sebi biću hrabra, nije važna cena. Važno je da se sve žrtve ohrabre, da ne trpe - zaključuje hrabra Iva Ilinčić svoju ispovest za „Blic“.
 

- Presrećna sam zbog pozitivnih reakcija. Ogroman je bio strah. I sada ima komentara da sam mu dala povoda. Jeste, dala sam mu sa 17 godina, a on je imao 63. Odvratno. Milena i ja smo mozgale i došle smo do toga da on nikad neće biti kažnjen za svoje zločine. A onda smo dočekale da ga uhapse, priča je odjeknula, stigla je podrška. Zaslužio je ono što mu se dešava.

 

Pogađaju je komentari i pitanja pojedinaca zašto je do sada ćutala.

 

- Bitno je da se pošalje poruka da nema roka kada žrtva treba da priča o zlostavljanju. Žrtva priča onda kada se oseti spremnom da priča. Ja sam progovorila kada sam bila spremna. Poklopile su se razne stvari. Iz ove perspektive, savetujem žrtvama da pričaju. Istina oslobađa. Čistim se kroz priču, lakše mi je - zaključuje Iva Ilinčić.