Izvodi se lako, a u ogromnom broju slučajeva je pouzdan, a najstariji zapis o ovom načinu utvrđivanja trudnoće datira čak iz 1400. godine pre naše ere.
Verovali ili ne, među brojnim drevnim metodama kojima su naši preci pokušavali da saznaju hoće li dobiti prinovu našle su se i neke za koje i savremena nauka kaže da nije bez razloga primenjivana...
Među egipatskim spisima koji se danas čuvaju u Univerzitetu u Kopenhagenu našao se i medicinski papirus ispisan oko 1400. godine pre nove ere, prema kom je za utvrđivanje drugog stanja dovoljno malo žitarica. Naime, žena je trebalo istovremeno da mokri na semenje pšenice i ječma ― ukoliko žitarice niknu, odnosno nabubre ili, uopšte, pokažu neki znak da se "primaju", postoji trudnoća, a ako do toga ne dođe žena nije u drugom stanju.
I to nije sve, već ovaj test pokazuje i pol deteta u slučaju eventualne trudnoće: nicanje jecma ukazuje na to da žena nosi dečaka, dok nicanje pšenice pokazuje da na svet stiže devojčica!
Sudeći po pisanju američkog Nacionalnog zdravstvenog instituta, istraživanje sprovedeno 1963. godine pokazalo je da je ovaj metod pouzdan jer je u čak 70 odsto slučajeva urin trudnica uistinu podstakao rast semenja! Današnji testovi za trudnoću, za koje se takođe koristi urin, oslanjaju se na proteine koji detektuju hormon humani horionski gonadotropin (hCG), a naučnici veruju da je staroegipatski metod bio toliko efikasan jer povišeni nivoi estrogena u trudnoći, kojih ima i u urinu, mogu da postaknu rast semenja.
― Mnoge ideje iz medicinskih tekstova iz drevnog Egipta ponovo se pojavljuju u kasniji grčkim i rimskim spisima ― rekla je dr Sofi Šidt s Univerziteta u Kopenhagenu za ScienceNordic. ― Odatle su se širili dalje do srednjovekovnih medicinskih tekstova na Bliskom istoku, a njihove tragove možete pronaći sve do predmoderne medicine.