Nesvakidašnja situacija u kojoj se našao ceo svet naterala nas je sve da ostanemo kod kuće kako bismo sprečili širenje virusa korona, a za mnoge to znači da ceo dan grickaju.
Stručnjaci objašnjavaju da je normalno to što ovih dana jedemo više nego inače: zabrinuti smo, dan nam nije ispunjen obavezama i aktivnostima kao inače, a frižider je uvek u blizini.
Kako ističe britanska nutricionistkinja Tamara Vilner, pred nama je period u kojem bi grickanje iz dosade moglo da se događa još češće.
— Između stresa zbog neizvesnosti, rada od kuće i smanjene društvene interakcije, emocionalna glas mogla da preovladava u narednim sedmicama. Prejedanje na emocionalnoj bazi dešava se kad koristimo hranu da umirimo ili potisnemo negativne emocije kao što su izolacija, bes, dosada ili stres — kaže ona.
Kako Vilnerova napominje, uglavnom žudimo za "ultraprerađenom hranom", kao što su čips, čokolada, sladoled, biskviti i sl.
— Ova hrana je napravljena tako da brzo "pogodi" receptore za zadovoljstvo u mozgu — zaključila je.
Ona je presložila plan od četiri koraka koji bi mogao da nam pomogle da se ne prejedamo tokom samoizolacije.
1. Otkrijte šta je vaš okidač
Ova nutricionistkinja predlaže da vodimo dnevnik ishrane u koji bismo beležili šta jedemo i u kojim količinama kako bismo utvrdili šta pokreće grickanje radi zadovoljenja emocionalne gladi.
2. Pronađite zamenu
Kad otkrijemo šta nas podstiče da jedemo i kad nismo zaista gladni, trebalo bi da pronađemo jednostavne aktivnosti koje će zameniti hranu. Vilnerova smatra da su najefikasniji kognitivni zadaci, što znači da šetnja, meditacija i topla kupka neće pomoći — to je vreme za sudoku, slagalice, ukrštene reči!
3. Budite spremni!
Ona predlaže da se pripremimo za nalet emocionalne gladi i pre nego što se ona dogodi: ako primetimo da se dosađujemo, treba da počnemo da igramo igricu, slušamo podkast ili rešavamo osmosmerku odmah, pre nego što osetimo potrebu za, recimo, slatkišima.
4. Zaboravite na krivicu
Važno je da se ne kajete i ne razmišljate previše o tome što ste se prejeli. Tamara Vilner veruje da je velika greška označavanje hrane "dobrom" i "lošom" jer to stvara beskrajan krug prejedanja i kajanja, a gradi i negativan odnos prema hrani. Jednostavno delite hranu na onu u kojoj uživate i na onu koju ne volite preterano.