Jedna od naših najboljih modnih kreatorki Verica Rakočević (68) nikada nije pristajala na kompromise ili polovične stvari. Tako je i u emotivnu vezu sa suprugom Veljkom Kuzmančevićem (33) ušla ne obazirući se na razliku u godinama, otvorenog srca i neopterećena budućnošću. Danas se vodi idejom da živi za svaki trenutak ne razmišljajući o tome šta će drugi ljudi reći za njen način života. Čvrsto stoji na nogama, brižno neguje svoj krug prijatelja i trudi se da pomogne onima kojima je pomoć najpotrebnija.
Story: Ovih dana aktivno se bavite pripremama za reviju koja će biti održana 24. septembra, možete li nam otkriti pojedinosti s obzirom na to da je ona humanitarnog karaktera?
- Veliko mi je zadovoljstvo što ću u okviru prezentacije svoje najnovije kolekcije za jesen/zimu 2016/2017 spojiti lepo i korisno. Kolekcija nosi naziv No limits, što objašnjava da moj dizajn nema limita kada je reč o godinama i konfekcijskim brojevima. Moji klijenti i publika na revijama ne poznaju granice ni kada je humanost u pitanju pa sam zato odlučila da zahvaljujući dobrim ljudima opremim odeljenje neurologije na Dečjoj klinici u Tiršovoj. S obzirom na to da živimo u vreme kada se i najbolja namera proglašava svojom suprotnošću, odlučila sam da novac ne uplaćujem ni na jedan žiro-račun, već da se na osnovu potreba koje sam dobila sa klinike doniraju nameštaj i ostale stvari koje će deci boravak učiniti bezbolnijim. Takođe, rešila sam da ubuduće svaka moja septembarska revija u humanitarnom smislu pomogne nekoj ustanovi.
Story: Kako ste došli na takvu ideju?
- Posle trideset tri godine uspešne karijere, odlučila sam da svoj budući rad usmerim isključivo na pomoć onima kojima je ona preko potrebna. Odmah posle Beograda, kolekcija će biti prikazana i u Budimpešti u okviru manifestacije Mesec srpske kulture.
Story: I pored brojnih svetskih i domaćih uspeha koji su iza vas, ne pada vam teško da s mnogo entuzijazma stvarate svaku novu kolekciju, gde pronalazite neophodnu energiju?
- Volim svoj posao kao prvog dana i nije mi teško da budem dizajner, kurir i prodavačica kada su moji zaposleni na godišnjem odmoru. Čistim svoj atelje, organizujem prezentacije, bavim se društvenim mrežama i svaki segment posla držim pod kontrolom. Ovo što radim, u normalnim uslovima obavlja pedesetak osoba. Divim se mladim kolegama koji imaju čitav tim ljudi koji radi za njih.
Story: Kako se inspirišete za nove, sveže i zanimljive kolekcije?
- Ne znam, uvek mi u sudbonosnom trenutku dođe inspiracija. Ova je došla dok smo se Veljko i ja vraćali motorom na Avalu, samo sam se prodrala: Imam je, juhu, a on je pomislio da sam šiznula.
Story: Neposredni ste u kontaktu sa svojim kupcima, koliko je važno da negujete odnos sa ženama koje godinama veruju u brend VR?
- Ponosna sam na svoje klijente iz Srbije i celog sveta. Ovoga leta moje haljine otišle su u Kanadu, San Francisko, Njujork, kao i nekoliko evropskih gradova. Nežno negujem odnos sa svim tim divnim ženama koje mi daju vetar u leđa i inspirišu da stvaram. Ponosna sam što su to baš onakve dame kakve želim da vidim u svojoj radnji.
Story: Kako gledate na trenutnu modnu scenu u Srbiji?
- Velika je nesreća kada mnogo znate o poslu, a živite u zemlji gde obmana i samoobmana najlakše prolaze. Imamo odlične dizajnere u državi u kojoj ne postoji tekstilna industrija i igramo se mode sa bezbroj manifestacija bez pokrića. Raduje me da je mnogo dizajnera uspelo da prikaže svoj rad i van zemlje, ali osim publiciteta, ne vidim da je bilo ko od njih ozbiljno realizovao prodaju. Da se ne zavaravamo, jedina mogućnost koja postoji jeste da ih neka kuća primeti i uzme u svoj tim. Sve drugo predstavlja nemoguću misiju. Za uspeh van zemlje, osim ogromnog novca, potrebno je poznavanje tržišta i zakona koji važe u tim zemljama.
Nastavak teksta i fotografije pogledajte na sledećoj strani...
Story: Koliko vam znači podrška supruga Veljka i oslanjate li se na njegovo mišljenje?
- Veliki sam individualac i u našem braku dogodio se sudar dva bića koja, svako u svom poslu, tvrdoglavo komanduju. Svakako mi je važno da čujem njegovo mišljenje, kao i njemu moje, ali sve se na tome završava. Moje revije dobile su na kvalitetu s njegovim autorskim kompozicijama, a Veljkova muzika dobila je moju svesrdnu podršku u svakom smislu.
Story: S obzirom na to da ste decenijama u javnom poslu koji je tesno povezan sa muzikom, koliko mu često dajete savete?
- Ne, ja samo kao stari trener i stalno mu dosađujem kako bi morao više da radi i šire plasira svoju muziku. Njegova filozofija je da sve ima svoje vreme i dolazi onda kada treba, što mene izluđuje.
Story: Na šta ste najponosniji kada je reč o svom suprugu?
- Na Veljkovu posebnost u svakom smislu, bilo da je reč o njegovim pogledima na ljubav, brak, porodicu, život... Zahvaljujući svom suprugu moj život pretvorio se u bajku i zaista bih od sveg srca poželela svim ženama trenutak ovakve sreće.
Story: Kada ste stupili u brak, oni koji vas ne poznaju mislili su da će on biti kratkog daha, dok danas u vama vide idealan par, a kako se vi osećate sve ovo vreme?
- Prvo sam bila Alisa u zemlji čuda, a sada svakog trenutka zaista osećam da sam princeza koja se udala za čarobnog princa. U šali kažem da veliko hvala dugujem devojkama koje nisu umele da prepoznaju Veljkovu posebnost.
Story: U septembru navršiće se treća godišnjica braka, kako ćete obeležiti taj dan?
- Mi nismo formalisti i ničim specijalnim ne obeležavamo taj dan zato što je naš život igra. Svakodnevno jedno drugo iznenađujemo malim ljupkim stvarima. Najlepše što može da vam se dogodi jeste to da vam svaki dan započne smehom, a završi se nekim čudesnim ritualom kao što je Veljkova igra baleta sa violinom u ruci. Naš dom odzvanja smehom i muzikom od jutra do večeri.
Story: Imate li običaj da se prisećate početka vašeg zabavljanja i prvog putovanja na Zlatibor?
- Obožavam da šetam, a Veljko je lenština koja se izležava, pa ga često podsetim na 40 kilometara koje je pre četiri godine pevajući prepešačio na Zlatiboru. On kratko i jasno kaže da me je tada osvajao, što me uvek razbesni i onda kreće gađanje jastucima i perje leti po kući.
Story: Mnogi kada pišu o vama potenciraju razliku u godinama i koketiraju sa potomstvom, šta vam najviše smeta u novinskim napisima?
- Zadovoljnoj i ispunjenoj ženi ništa ne smeta. Na kraju, i razlikujemo se po inteligenciji, načinu života, kao i stepenu kultivisanosti. Svako ima pravo na svoje mišljenje, a potreba da izrazimo svoje mišljenje, kao i način na koji to radimo, mnogo govori o nama. Ne obraćam pažnju na gluposti, jer živim život o kakvom sam oduvek sanjala. U mom slučaju pokazala se tačna izreka Što posejete, to i žanjete.
Story: Kakav odnos danas imate sa svojom decom Elenom, Milenom i Miodragom, jeste li zadovoljni u kakve su ljude izrasli?
- Ja sam mama kvočka i najveći nesporazumi koje sam sa svojom decom imala, proisticali su iz neartikulisane želje da ih zaštitim. I danas kada su odrasli, svakodnevno se čujem sa Milenom i Elenom. Milorad kao muškarac izbegava tu vezanost. Ponosna sam na svoje troje dece jer su pre svega pošteni i ispravni ljudi. Elena je uspela da postane uspešna poslovna žena i mnogo je bolje organizovana od mene.
Story: Za koju životnu mudrost stečenu tokom godina možete reći da je najvažnija?
- Ne znam koliko je to mudrost, ali kada umete da živite u harmoniji sa sobom, mislim da je najveći preduslov za mir i spokoj.
Story: Nedavno ste putovali kamperom kroz Srbiju, Makedoniju i Grčku, čija je ideja bila da se otisnete na takvo putešestvije?
- Naravno, Veljkova. Moje loše snobovske navike poput letovanja u luksuznim rizortima i hotelima sa bezbroj zvezdica postale su ništarija u odnosu na slobodu i opuštenost koju nosi avantura sa kamperom. Generalno, Veljko je u svakom smislu nabolje promenio moje navike i život.
Nastavak teksta i fotografije pogledajte na sledećoj strani...
Story: Uvek ste govorili da vam je odmor izuzetno važan i kako volite turske i egipatske hotele, kako ste pristali da letujete u kamperu?
- To je u početku bio kompromis. Jedno letovanje na moj način, jedno na njegov. Bez ikakvog ubeđivanja shvatila sam da će svako sledeće biti na njegov način.
Story: Gde ste se najlepše proveli i šta je ostavilo najjači utisak na vas?
- Krenuli smo preko Makedonije za Krf. Nažalost, u Ohridu smo doživeli napad Šiptara na kamper i samo zahvaljujući Veljkovoj prisebnosti izvukli živu glavu. Ostatak letovanja bio je čaroban, od Krfa gde smo iznajmili motor i obišli celo ostrvo preko Lefkade, prvog prstena pa do Sitonije gde smo iznajmili brod i obišli celu obalu drugog prstena.
Story: Kakav je osećaj kada se probudite u prirodi i slušate more i ptice?
- Nestvaran. Jutarnja kafa na obali ispred kampera, izlazak sunca, zvuk talasa i Veljkove vratolomije na pesku dok vrištim od smeha, liče na divne scene iz nekoga filma. Za mene je to najlepša stvarnost koju živim.
Story: Poznato je da obožavate vašu kuću na Avali, dvorište i mir koji imate, imate li želju da se vratite u grad?
- Najiskrenije, kada u centru Beograda prolazim pored stanova koji su nekada bili u mom vlasništvu, a zaradila sam ih svojim radom, jedino mi je žao što sam ih zbog gluposti zvane ulaganje u brend prodala. Da su danas moji, samo bi ih izdavala, a moj raj bio bi na Avali. Svako jutro kada ustanem, bosa stanem na travu, povežem se sa zemljom i skrštenih ruku zahvalim Bogu na životu kakav mi je namenio.
Story: Kako vi i Veljko provodite slobodne dane?
- Kupili smo novi motor honda varadero i osim što svakodnevno motorom idemo na posao, vikendom obilazimo okolne planine. Odemo i kod Elene kada je na Kosmaju ili posetimo neko novo mesto u prirodi.
Story: Imate li zajedničke rituale?
- Jutarnja kafa, uz obavezno puštanje najsmešnijih klipova koje Veljko negde pronalazi, čini da nam dan počne smehom.
Story: Koja pesma vam najviše prija u Veljkovoj interpretaciji?
- On svira sedam instrumenata, a najviše volim kada na violini odsvira Albinonijev Adađo u G-molu.
Story: Često kažete da ste se uz Veljka promenili, a kako vas je vaše okruženje prihvatilo od kada ste počeli drugačije da razmišljate?
- Pravi prijatelji su oni koji su uz vas i kada vam je loše i kada ste srećni. Njihova lista drastično se smanjila s mojom istinskim srećom. Oni koji su otpali, nikada nisu ni trebalo da budu tu, zato su ovi koji me sada okružuju pravi i zauvek.
Story: Delujete kao smirena i ispunjena žena, kako pronalazite sopstveni mir u ovom ludilu koje nas okružuje?
- Kada sam pobegla iz grada, zagrlila sam prirodu, posvetila se sebi, svojoj porodici i mir je došao s tom promenom. Ne dodiruje me ništa izvan mog mikrosveta. Radim posao koji obožavam, imam energije kao da mi je trideset godina, živim samo za danas, bez obaziranja na juče i bez planova za sutra.
Story: Šta vas čini srećnom, jeste li od onih ljudi koji kažu da male stvari čine život?
- Velikih stvari naživela sam se i shvatila koliko su bezvredne u odnosu na male koje život čine lepšim. Pre nekoliko godina u taksiju izgubila sam dva prstena basnoslovne vrednosti i nisam se ni osvrnula na taj materijalni gubitak, a kada mi je bor počeo da se suši zbog krtice, bila sam danima tužna. Kada bi ljudi znali koliko je malo potrebno za sreću, nikada ne bi nikome zavideli.
Story: Šta vam u poslednje vreme najlakše izmami osmeh na lice?
- Uvek kad pogled na moja divna tri unuka: Luku, Matiju i Simona.
