Cilj akcije predstavlja podizanje svesti žena o značaju preventivnih i redovnih pregleda, značaju odaziva na skrining, posebnim osvrtom na faktore rizika za nastanak raka dojke na koje se može uticati - fizička aktivnost, pravilna ishrana i gojaznost kao i značaju psihološke podrške.
Rak dojke je najčešći maligni tumor kod žena kako u svetu tako i u našoj zemlji. Prema podacima koji se prikupljaju u Registru za rak svake godine prosečno od ove bolesti oboli nešto više od 4100 žena, u Srbiji dok oko 1640 žena izgubi bitku sa ovom bolešću. Broj novoobolelih žena pokazuje da i dalje najviše oboljevaju žene u periodu od 45 do 65 godina", istakla je dr Ljiljana Lazić, specijalista socijalne medicine i zdravstvenog vaspitanja.
Ona je naglasila da rani simptomi i znaci koji se mogu javiti su: čvorići ili zadebljanje, uvlačenje bradavica, naboranost kože, pojava sekreta, promena oblika i veličine dojke, promena boje kože, svrab, crvenilo, otok, toplina, bol koji ne prolazi itd. Ohrabruje činjenica da ukoliko se karcinom dojke otkrije na vreme u preko 90% slučajeva lečenje ima dobru prognozu. S tim u vezi rano otkrivanje raka dojke u okviru nacionalnog programa skrininga ima izuzetnu važnost. Žene koje u svojoj porodičnoj anamnezi imaju bliske rođake sa operisanim rakom dojke na ove preglede je potrebno da se javljaju redovno, radi praćenja i kontrole.
Jasmina Lukić, predsednica Udruženja pacijenata obolelih i lečenih od karcinoma dojke „Budimo Zajedno“, istakla je da je iskustvo pokazalo da na povećanje broja slučajeva raka dojke mogu uticati i životne navike, povećanja telesne težine i gojaznosti. Preterana telesna težina, nepravilna ishrana i smanjenja fizička aktivnost doprinose nastanku 25–33% slučajeva raka dojke. Redovan samopregled dojki, redovan medicinski pregled, konzumiranje voća i
povrća, kao i upražnjavanje redovne fizičke aktivnosti, kontrolisanje telesne težine, ali izbegavanje cigareta i konzumiranja alkohola su neki preduslovi za očuvanje opšteg zdravlja ali i uticaja na faktore rizika na koje se može uticati kod nastanka raka dojke.
Psihološkom podrškom i savetovanjem, bilo kroz individualni ili rad u grupi, a u cilju što adekvatnijeg i uspešnijeg oporavka onkoloških pacijenata nakon završene terapije obezbeđuje se upravo prepoznavanjem ponašanja i obrazaca po kojima se pacijent ponašao, po kojima je živeo do momenta kada je dijagnoza postala izvesna. Istovremeno pacijenti se podržavaju i osnažuju da nastave dalje u svojim svakodnevnim aktivnostima", istakla je dr Olivera M. Ćirković, geštalt terapeut.
Ovoj akciji priključile su se i mnoge dame iz javnog života.
