Sezona prehlada i gripa donosi veći rizik od respiratornih infekcija, među kojima su prehlada, grip i kovid 19.
Iako ne postoji način da se potpuno izbegne mogućnost zaraze, određene svakodnevne navike mogu da pomognu u smanjenju rizika i zaštiti od težih oblika bolesti.
Porodični lekar dr Aron Blok ističe da se prevencija prvenstveno zasniva na praktičnim merama: vakcinaciji, kvalitetnijem vazduhu u zatvorenom prostoru, redovnom pranju ruku i zdravim životnim navikama.
Prema savetima koje prenosi Healthline, kombinovanje nekoliko jednostavnih postupaka može biti korisnije od oslanjanja samo na jednu meru zaštite.
NE PROPUSTITE
1. Kombinujte više načina zaštite od virusa
Tokom sezone respiratornih infekcija važno je obratiti pažnju na okruženje i svakodnevne navike. Nošenje maske koja dobro prijanja uz lice može da pruži dodatnu zaštitu u gužvi i slabo provetrenim prostorijama, posebno osobama koje imaju povećan rizik od komplikacija.
Važno je i redovno provetravanje prostorija, jer se respiratorni virusi mogu širiti vazduhom koji ljudi izdišu dok govore, kašlju ili kijaju. Kada provetravanje nije dovoljno praktično, prečišćivač vazduha sa odgovarajućim filterom može pomoći u smanjenju količine čestica u prostoru.
Ruke treba prati sapunom i vodom, naročito pre jela i nakon dodirivanja zajedničkih površina. Prilikom kašljanja i kijanja koristite maramicu ili pregib lakta, a ne dlanove. Ako se razbolite, ostanite kod kuće koliko je potrebno i izbegavajte bliske kontakte kako biste smanjili rizik od prenošenja infekcije.
Ne zaboravite ni na vakcinaciju. Sa lekarom proverite koje su vakcine preporučene za vas, u zavisnosti od godina, zdravstvenog stanja i prethodnih vakcinacija.
To može uključivati vakcine protiv gripa i kovida 19, kao i protiv respiratornog sincicijalnog virusa (RSV) ili pneumokoknih infekcija za određene grupe ljudi. Vakcine ne garantuju da se nećete zaraziti, ali mogu da smanje rizik od ozbiljnih posledica bolesti.
2. Dajte prednost kvalitetnom snu
Dobar san važan je za normalno funkcionisanje organizma, uključujući imuni sistem. Istraživanje iz 2026. godine, sprovedeno na 521 pacijentu u primarnoj zdravstvenoj zaštiti, pokazalo je da su osobe sa nesanicom tokom perioda praćenja češće prijavljivale infekcije ili simptome slične gripu.
Ovi rezultati sami po sebi ne dokazuju da nedostatak sna direktno izaziva infekcije niti da kvalitetniji san može potpuno da ih spreči. Ipak, predstavljaju dodatni razlog da se redovan odmor ne zanemaruje.
Pokušajte da odlazite na spavanje i budite se u približno isto vreme, a pred odlazak u krevet izbegavajte navike koje vam otežavaju uspavljivanje. Potrebe za snom razlikuju se u zavisnosti od uzrasta i pojedinca, ali je važno da se budite odmorni i da ne zanemarujete dugotrajne probleme sa spavanjem.
3. Krećite se redovno, bez preterivanja
Fizička aktivnost doprinosi opštem zdravlju, a istraživanja ukazuju na povezanost aktivnijeg načina života sa manjim rizikom od pojedinih infekcija. To ne znači da su naporni treninzi neophodni da biste imali koristi.
Šetnja, vožnja bicikla, lagane vežbe ili druge aktivnosti koje vam prijaju mogu biti dobar izbor. Najvažnije je da pronađete ritam koji možete da održavate i koji odgovara vašoj kondiciji.
Ako se već osećate loše, imate temperaturu ili izražene simptome infekcije, nemojte se forsirati vežbanjem. Odmor i oporavak tada imaju prednost.
4. Pronađite način da ublažite stres
Dugotrajan stres može da utiče na funkcionisanje organizma, a pojedina istraživanja povezuju ga sa većom podložnošću infekcijama i slabijim odgovorom na neke vakcine. Zbog toga briga o zdravlju ne podrazumeva samo ishranu i fizičku aktivnost već i dovoljno vremena za oporavak od svakodnevnih obaveza.
Nekome pomažu šetnja i boravak na otvorenom, drugima razgovor sa bliskim ljudima, čitanje, muzika ili kratke pauze tokom dana. Nije neophodno potpuno ukloniti stres iz života, što često nije ni moguće. Mnogo je važnije pronaći načine da se sa njim lakše nosite.
5. Jedite raznovrsno i ne zanemarujte hranljive materije
Imunom sistemu potrebni su proteini, vitamini, minerali i druge hranljive materije kako bi normalno funkcionisao. Zato se preporučuje raznovrsna ishrana koja uključuje voće, povrće, mahunarke, integralne žitarice i izvore proteina, poput jaja, ribe, mlečnih proizvoda ili odgovarajućih biljnih namirnica.
Nedovoljan unos određenih hranljivih materija može da naruši normalno funkcionisanje organizma, ali to ne znači da velike količine vitamina ili suplemenata mogu da spreče prehladu i grip. Ako se hranite raznovrsno, dodatni preparati nisu automatski neophodni, a o njihovoj upotrebi najbolje je posavetovati se sa lekarom ili farmaceutom.
Najvažnije je da ove navike posmatrate kao celinu. Redovno pranje ruku, provetravanje, dovoljno sna, uravnotežena ishrana i preporučena vakcinacija mogu da doprinesu zaštiti tokom sezone respiratornih infekcija. Nijedna mera nije potpuno pouzdana sama za sebe, ali njihova kombinacija predstavlja razuman način da smanjite rizik i sačuvate zdravlje.
Bonus video:
Ako osetite ovaj bol odmah zovite hitnu
NE PROPUSTITE
