Imamo i loše i dobre vesti: ono što se reklamira kao "sredstvo protiv starenja" najverovatnije neće pomoći, ali naučnici znaju šta ima šanse da zapravo deluje!
Da li je moguće usporiti starenje i uticati na to kako naše telo stari, pitanje je verovatno staro koliko i čovečanstvo. Naučnici već dugo pokušavaju da pronađu odgovor na ovo pitanje, a novo istraživanje s Univerziteta "Jejl" je dalo zanimljive rezultate.
Istraživači su, analizirajući podatke iz brojnih studija, utvrdili da određene promene životnih navika i pojedini lekovi mogu da utiču na biološke markere starenja.
Iako bi bilo lakše da postoji neka čarobna pilula, poput suplemenata koji se reklamiraju kao sredstva za usporavanje starenja, oni vam ipak verovatno neće mnogo pomoći.
Istraživanje, koje je objavljeno nedavno u časopisu Nature Medicine, sproveo je tim na Medicinskom fakultetu Univerziteta "Jejl". Naučnici su ispitivali koliko različite "intervencije" za koje se smatra da deluju "protiv starenja" zaista menjaju merljive pokazatelje biološke starosti.
Rezultati ukazuju na to da pozitivan efekat može da ima kombinacija zdrave ishrane i vežbanja, dok su pojedine terapije lekovima pokazale još izraženije promene. Međutim, istraživači naglašavaju da je potrebno sprovesti još studija kako bi se utvrdilo šta ove promene znače za dugoročno zdravlje.
Koje navike mogu da uspore biološko starenje?
Jedan od najvažnijih nalaza istraživanja jeste da kombinacija pravilne ishrane i fizičke aktivnosti može da utiče na biološke markere starenja. Naučnici su analizirali različite načine ishrane, uključujući mediteransku, niskomasnu i ishranu sa smanjenim unosom ugljenih hidrata.
Pokazalo se da su promene životnih navika koje podrazumevaju zdraviju ishranu i redovno vežbanje dosledno bile povezane sa smanjenjem epigenetske starosti. To, ipak, ne znači da postoji jedna dijeta koja odgovara svima ili da je dokazano da određeni režim ishrane produžava život, kako to ponekad čujemo.
Istraživači su proučavali i dejstvo lekova koji se koriste za kontrolu metaboličkih poremećaja i regulisanje telesne težine, među kojima su metformin i semaglutid. U analizu su uključene i anti-TNF terapije, koje ciljaju protein imunskog sistema povezan sa upalom.
Farmakološke intervencije su, ispostavilo se, pokazale najveće smanjenje epigenetske starosti u analiziranim podacima.
Ipak, imajte u vidu da ovi rezultati ne znače da bi zdrave osobe trebalo da uzimaju navedene lekove kako bi usporile starenje, već se oni koriste ako postoje medicinske indikacije, a potrebno je još istraživanja da bi se utvrdio značaj tih uočenih promena.
Suplementi nisu pokazali značajniji efekat
Sigurno ste primetili da se poslednjih godina na tržištu pojavljuje sve više proizvoda koji se reklamiraju kao sredstva za podmlađivanje i usporavanje starenja, ali analiza naučnika s "Jejla" nije pronašla značajniji efekat među ispitivanim suplementima koji se kupuju bez recepta.
To ne znači da nijedan suplement nema nikakvu korist, već da preparati koji su posmatrani u okviru ove analize nisu pokazali neki ubedljiv uticaj kad je u pitanju smanjenje epigenetske starosti. Ovi rezultati, takođe, ne dokazuju da su svi proizvodi iz ove kategorije neefikasni, jer njihovo dejstvo zavisi od sastava, doze, zdravstvenog stanja i drugih faktora.
To ne znači da bilo šta deluje na starenje kao magija
Stručnjaci, ipak, upozoravaju da promene u biomarkerima ne treba automatski tumačiti kao dokaz da je starenje "preokrenuto" ili da će neka osoba živeti duže.
Kako čovek stari, obrasci metilacije DNK se menjaju. Pomoću algoritama koji analiziraju te obrasce naučnici mogu da procene biološku, odnosno epigenetsku starost osobe, koja se razlikuje od hronološke starosti, koja jednostavno označava broj godina od rođenja.
Istraživači su objedinili podatke iz 51 studije o intervencijama usmerenim na usporavanje starenja. Analizirali su više od 110 biomarkera metilacije DNK, uključujući 16 glavnih epigenetskih satova, i upoređivali biološku starost učesnika pre i posle različitih "intervencija".
Naučnici su primetili i da noviji modeli za procenu biološke starosti daju bolje rezultate od starijih, kao i da su se biomarkeri više menjali kod osoba s određenim bolestima nego kod zdravih dobrovoljaca.
Sledeći korak je sprovođenje većih istraživanja na raznovrsnijim grupama dobrovoljaca. Do tada, nalazi pružaju dodatni razlog da se proučavaju efekti zdrave ishrane i fizičke aktivnosti, ali i dalje nisu dokaz da starenje može da se uspori na neki jednostavan način. Ipak, u budućnosti mogu da budu vrlo korisni.
– Ako se pokaže da ovi novi biomarkeri mogu da predvide dugoročno zdravlje, naučnici će moći mnogo brže da procenjuju terapije protiv starenja. Umesto da decenijama čekamo dokaze iz kliničkih ispitivanja, moći ćemo da vidimo koje intervencije deluju i kod kojih ljudi za nekoliko godina, pa čak i meseci – kaže Raghav Sehgal, jedan od autora studije i istraživač specijalizovan za računarsku biologiju i bioinformatiku.
BONUS VIDEO
Slavka Miljanić napunila 101 godinu
NE PROPUSTITE
