Iako ne postoji jedna posebna "Hašimoto dijeta" koja odgovara svima način na koji se hranimo može imati važnu ulogu u opštem zdravlju i tome kako se osoba oseća.
Ljudi koji boluju od Hašimota znaju da je veoma važno da vode uredan život i da svoje navike prilagode stanju u kojem se nalazi njihov organizam.
Ako prilagode ishranu neki ljudi će imati manje tegoba, dok kod drugih potpuno izbacivanje pojedinih grupa namirnica ne donosi nikakvu posebnu korist.
Hašimoto tireoiditis je autoimuno oboljenje kod kojeg imuni sistem napada ćelije štitaste žlezde. Ishrana ne može da zameni terapiju koju je propisao lekar, ali kvalitetan i raznovrstan jelovnik može pomoći da se obezbede hranljive materije važne za normalno funkcionisanje organizma.
NE PROPUSTITE
Zato se kod Hašimota ne postavlja samo pitanje šta izbaciti iz ishrane, već i šta svakodnevno treba unositi dovoljno.
Posebnu pažnju zaslužuju vitamin D, selen i drugi nutrijenti, dok je kod pojedinih osoba važno proveriti da li postoji celijakija ili određena intolerancija na hranu.
Da li bezglutenska ishrana može pomoći?
Gluten je protein koji se nalazi u pšenici, raži i ječmu. Bezglutenska ishrana se često pominje kada je reč o Hašimotu, ali trenutno nema dovoljno dokaza da bi se mogla preporučiti svim osobama sa ovom bolešću.
Situacija je drugačija kod ljudi koji imaju celijakiju. U tom slučaju potpuno izbegavanje glutena predstavlja osnovu lečenja celijakije, bez obzira na to da li osoba ima i Hašimoto ili ne.
Neki ljudi sa Hašmotom kažu da se osećaju bolje kada izbace gluten, ali to ne znači da će isti efekat imati kod svakoga. Pre nego što se gluten potpuno izbaci, naročito ako postoji sumnja na celijakiju, dobro je razgovarati sa lekarom jer testiranje može biti manje pouzdano nakon dužeg perioda bez glutena.
Ako se bezglutenska ishrana ipak uvede, ne treba se oslanjati samo na industrijske "gluten-free" proizvode. Mnogo bolji izbor mogu biti prirodno bezglutenske namirnice poput povrća, voća, mesa, ribe, jaja, mahunarki, orašastih plodova i semenki.
Da li treba izbaciti sve žitarice?
Ishrana bez žitarica još je restriktivnija od bezglutenske. Ona podrazumeva izbacivanje i žitarica koje prirodno ne sadrže gluten, kao što su heljda, proso, amarant, tef i kinoa.
Za potpuno izbacivanje svih žitarica kod Hašimota nema dovoljno dokaza. Štaviše, nepotrebno eliminisanje velikog broja namirnica može smanjiti unos vlakana i drugih važnih hranljivih materija.
Zato nije dobra ideja izbacivati čitave grupe hrane samo zato što su popularne na društvenim mrežama. Ako postoji konkretan razlog za eliminacionu ishranu, najbolje je da se ona sprovodi uz savet lekara ili nutricioniste.
Paleo i autoimuni paleo pristup
Paleo način ishrane zasniva se prvenstveno na celovitim, minimalno prerađenim namirnicama. U klasičnoj paleo ishrani uglavnom se izbegavaju žitarice, mlečni proizvodi, mahunarke, krompir, rafinisani šećer i pojedina ulja.
Autoimuni paleo protokol, poznat kao AIP, ide još dalje i privremeno izbacuje dodatne namirnice, uključujući jaja, orašaste plodove, semenke i povrće iz porodice pomoćnica, među kojima su paradajz, paprika i patlidžan.
Pojedine manje studije ukazivale su na moguće poboljšanje određenih simptoma kod osoba sa Hašimotom koje su pratile AIP, ali dokazi nisu dovoljni da bi se ovaj režim smatrao standardnim lečenjem.
Problem može biti i njegova restriktivnost. Što je više namirnica zabranjeno, to je teže dugoročno obezbediti raznovrsnu i nutritivno kompletnu ishranu.
Ishrana sa niskim glikemijskim indeksom
Niskoglikemijska ishrana zasniva se na namirnicama koje sporije podižu nivo šećera u krvi.
Ovakav način ishrane može biti koristan za neke ljude, naročito kada postoji problem sa regulacijom šećera u krvi ili želja za kvalitetnijim izborom ugljenih hidrata. Ipak, nema dovoljno dokaza da je upravo niskoglikemijska ishrana neophodna svim osobama sa Hašimotom.
Praktičan pristup je da se prednost daje povrću, mahunarkama, integralnim namirnicama kada se dobro podnose, voću i drugim izvorima složenijih ugljenih hidrata, dok se ograničavaju zaslađena pića, slatkiši i jako prerađena hrana.
Najjednostavniji pristup je više kvalitetnih namirnica
Za mnoge osobe sa Hašimotom možda je korisnije da se fokusiraju na kvalitet celokupne ishrane, umesto na dugu listu zabranjenih namirnica.
Na jelovniku bi što češće trebalo da budu:
- zeleno lisnato povrće, poput spanaća i kelja
- brokoli, prokelj, šargarepa, cvekla i paprika
- raznovrsno voće i bobičasto voće
- riba, naročito masnija riba poput lososa
- jaja
- mahunarke
- orašasti plodovi i semenke
- kvalitetni izvori proteina
- maslinovo ulje, avokado i druge zdrave masti
Takav način ishrane prirodno ostavlja manje prostora za ultra-prerađenu hranu, velike količine dodatog šećera i proizvode sa mnogo soli i zasićenih masti.
Začini poput đumbira, kurkume i belog luka mogu biti deo raznovrsne ishrane, ali ih ne treba predstavljati kao lek za Hašimoto.
Vitamin D – važan nutrijent koji vredi proveriti
Nizak nivo vitamina D relativno je čest i može se javiti kod različitih grupa ljudi. Istraživanja su pronašla povezanost između nedostatka vitamina D i autoimunih bolesti štitaste žlezde, ali to ne znači da će svaka osoba sa Hašimotom imati korist od visokih doza suplementa.
Najrazumnije je proveriti nivo vitamina D kada lekar proceni da je to potrebno, a eventualnu suplementaciju prilagoditi rezultatima i individualnim potrebama.
Vitamin D se može unositi hranom kroz masniju ribu i neke obogaćene proizvode, dok se u organizmu stvara i pod uticajem sunčeve svetlosti.
Selen je važan za štitastu žlezdu
Selen je mineral koji učestvuje u radu štitaste žlezde i imunskog sistema. Zbog toga se često istražuje njegova uloga kod Hašimotovog tireoiditisa.
Dobri izvori selena su riba i morski plodovi, jaja, meso, semenke suncokreta i brazilski orah.
Ipak, više selena ne znači automatski bolju funkciju štitaste žlezde. Preteran unos može biti štetan, pa nije preporučljivo uzimati velike doze suplemenata na svoju ruku.
Šta neki ljudi odlučuju da ograniče?
Ne postoji univerzalna lista hrane koju svaka osoba sa Hašimotom mora da izbaci. Ipak, pojedinim ljudima može prijati smanjenje unosa:
- jako prerađene hrane
- proizvoda sa velikom količinom dodatog šećera
- zaslađenih napitaka
- hrane koja im lično izaziva probavne tegobe
- glutena, ali prvenstveno kada postoji celijakija ili individualna osetljivost uz odgovarajuću stručnu procenu
Važno je razlikovati alergiju, intoleranciju i celijakiju, jer nisu ista stanja i zahtevaju različit pristup.
Ne postoji čarobna dijeta za Hašimoto
Najvažnije je da ishrana bude dovoljno raznovrsna i nutritivno bogata, a ne da se jelovnik pretvori u spisak zabrana.
Ako osoba primeti da joj određena hrana redovno izaziva tegobe, korisno je razgovarati sa lekarom ili registrovanim dijetetičarem pre nego što samostalno izbaci čitavu grupu namirnica. Posebno restriktivne dijete mogu dovesti do manjka proteina, vlakana, vitamina i minerala.
Kod Hađšimotovog tireoiditisa najvažnije je pronaći način ishrane koji je nutritivno uravnotežen, održiv i prilagođen konkretnoj osobi. Bezglutenska, AIP ili neka druga restriktivna dijeta može nekome odgovarati, ali nije univerzalno rešenje niti zamena za medicinsko praćenje i propisanu terapiju.
Bonus video:
Koža sve pamti
NE PROPUSTITE
