Preterujem li s lekovima ili ne, zapitao se bar jednom svako kome su propisane veće količine, a stručnjaci ističu da je važno dobro razmisliti o ovom pitanju i otvoreno porazgovarati s lekarom.
Danas skoro za gotovo svaku tegobu postoji lek, a to je uglavnom najbrži način da se ublaže neki simptomi. Međutim, kad se terapije gomilaju godinama nastaje problem, a nekada se čak desi da se određeni medikamenti piju po navici i bez potrebe.
– Uobičajeno je da ljudi uzimaju lekove kako bi ublažili simptome. Pre nego što shvatite, prođe 10 godina, a možda se više ni ne sećate tačno zbog čega ste uopšte počeli da uzimate taj lek – kaže dr Džejms Njuman, lekar porodične medicine za zdravstvenu platformu Univerziteta u Misuriju
Pojava korišćenja lekova u većim količinama, konkretno uzimanje pet ili više lekova, naziva se polifarmacija, a ovaj problem više nije karakterističan samo za starije osobe. Prema dr Njumanu, sve češće se on javlja i kod mlađih i sredovečnih ljudi.
Previše lekova može da bude problem
Nekim pacijentima je zaista potrebno više lekova, naročito kod ozbiljnih bolesti poput srčanih oboljenja, raka ili određenih mentalnih poremećaja. U tim situacijama je terapija važnija od eventualnih rizika i najbitnije je slušati preporuke lekara.
Ipak, postoje i slučajevi kad ljudi nastavljaju da koriste lekove koji im više nisu neophodni. Uzimanje pet ili više medikamenata može da poveća rizik od neželjenih reakcija, interakcije lekova, padova i preloma, hospitalizacije, kognitivnog pada i problema s bubrezima, a povezano je i s većim rizikom od ozbiljnih zdravstvenih komplikacija.
Kako stručnjaci ističu, ako brinete o tome preterujete li s lekovima, važno je dobro razmisliti o terapiji i postaviti sebi nekoliko pitanja.
1. Zašto uzimam ovaj lek?
Ako neki lek koristite godinama, a u međuvremenu ste dobili još nekoliko terapija, lako je zaboraviti zbog čega je prvobitno uveden.
– Svaki put kad unesete tabletu u organizam, odgovornost na kraju pada na vas, zato je dobro da znate zbog čega je uzimate. Ako niste sigurni, pitajte. Nijedan lekar se neće uvrediti ako kažete: "Ne znam zašto pijem ovaj lek" – kaže dr Njuman.
2. Šta tačno treba da očekujem od terapije?
Nije dovoljno znati zbog čega je lek propisan – treba znati i kakav rezultat se očekuje.
– Ako lek uzimate zbog određenog simptoma, poput migrene, šta je cilj? Da migrene potpuno nestanu ili da ih imate nekoliko puta manje nedeljno? Ako ne znate šta treba da očekujete, nećete znati ni da li lek zaista deluje – objašnjava lekar.
3. Koliko dugo treba da ga pijem?
Neki lekovi se koriste kratkotrajno, na primer kod infekcija, dok se terapija za hronične probleme nekad uzima mesecima ili godinama, pa je važno pitati lekara da li je propisana terapija privremena ili dugoročna.
– Važno je znati koliko dugo ćete možda morati da uzimate svaki lek. Automatsko obnavljanje recepata olakšava da lek nastavimo da pijemo bez pitanja da li nam je još potreban. Ako znate da terapija može da bude privremena, vi i lekar možete da napravite plan njenog postepenog ukidanja kada za to dođe vreme – kaže dr Njuman.
4. Da li lek zaista deluje?
Ako lek treba da ublaži određeni simptom, a to se ne dešava, možda je vreme da s lekarom preispitate terapiju.
– Postoji više lekova iz iste terapijske grupe koji imaju sličan efekat. Možda postoji lek koji je prikladniji i efikasniji za vaše simptome, a možda postoji i opcija koja ne podrazumeva lekove – navodi dr Njuman.
5. Da li su koristi veće od rizika?
Svaki lek može da ima neželjena dejstva, ali nije neophodno trpeti ih ako koristi terapije nisu dovoljno velike.
– U medicini stalno procenjujemo korisnost terapija koje nudimo i da li koristi nadmašuju potencijalne rizike? Većina ne želi da uzima lek zbog kojeg će se osećati lošije samo zato što on možda neznatno smanjuje ukupni rizik od srčanog ili moždanog udara – kaže lekar.
Ako vam određeni lek stvara neprijatne nuspojave, razgovarajte s lekarom o tome da li je terapija zaista neophodna ili postoji druga mogućnost.
6. Postoji li druga opcija?
Lekovi , ipak, nisu uvek jedino rešenje. U zavisnosti od problema, određene promene životnih navika ili drugačiji oblik terapije mogu da daju sličan rezultat, ali samo ako to to preporučuje lekar. Ako on smatra da je lek neophodan, nema dileme: pijte lek.
– Većina hroničnih bolesti se razvija decenijama, pa je u redu zastati i prikupiti informacije o mogućnostima lečenja. Kod nekih hroničnih stanja prikladno je pokušati da se problem najpre reguliše prirodnim putem, vežbanjem i ishranom, pre nego što se uvede terapija – savetuje dr Njuman.
7. Da li moj lekar zna sve što uzimam?
Vaš izabrani lekar bi trebalo da ima kompletnu sliku o svim lekovima koje koristite, pa je korisno da na pregled ponesete sve lekove u originalnim kutijama ili bočicama, kako bi lekar mogao da proveri šta uzimate i na koji način vam je terapija propisana.
– Viđao sam pacijente koji su uzimali sedam ili više lekova, a bezbedno su smanjili terapiju na samo dva leka i nisu se osećali ništa drugačije niti gore. Sarađujte sa svojim lekarom i proverite da li vam lekovi koje uzimate zaista donose zdravstvenu korist. Kad je reč o lekovima na recept, ponekad je manje zapravo više – zaključuje dr Njuman.
BONUS VIDEO
Pokretna apoteka
NE PROPUSTITE
