Najbolji način da se naš organizam odbrani od gripa, bakterija i virusa je da imamo jak imuno sistem. Zato smo pitali smo doktora - šta je sve neohodno da bismo ojačali naš organizam, odnosno koje stvari bi trebalo da izbegavamo.
U prelaznim periodima godine, kad je čas toplo, čas hladno, često se dešava da se imamo povećan broj slučajeva gripa. Jedna od najboljih prevencija je redovna briga o našem imunom sistemu, koji će, ukoliko je dovoljno snažan, mnogo lakše izaći na kraj sa takvim virusima.
Šta je sve potrebno da imamo jak imunitet pitali smo doktora Dragana Miljkovića, specijalistu opšte medicine.
- Za početak, svi bi trebalo da znaju da je naš imuni sistem prvi i glavni odgovor za odbranu ljudskog tela. On nas štiti od bakterija i virusa. Neko ima jači, neko oslabljen imunitet. Neko se stalno razboljeva, neko godinama konstantno ide kod doktora. Svaki grip kad dođe on prvo napade imunokompromitovane, kao i pacijente s drugim bolestima.
NE PROPUSTITE
Šta najviše šteti našem imuno sistemu?
Najvažnija stvar za naš imuni sistem je redovan higijensko-dijetetski režim, odnosno način života. Drugim rečima, našem imunom sistemu najviše šteti neredovan život, neredovno obedovanje. Kad pričamo o obrocima, doručak bi trebalo da bude najvažniji faktor. Da se slikovito izrazim, auto ne može da ide ako nema benzina. Da bismo imali imuni sistem koji može da odgovori na sve, moramo imati energiju, a ona se dobija hranom. I tu je najvažniji doručak.
Šta bi trebalo da podrazumeva doručak?
Doručak, bilo da je mediteranski, engleski, srpski, ruski... On bi trebalo da bude kvalitetan, odnosno jak. I da budu usklađeni ugljeni hidrati, belančevine i masti. Omlet sa slaninom, na primer. Savetuje se da to bude oko 9 sati, a u redu je i 9.30, pa čak i 10 sati. Najviše energije trošite između otprilke između 9 i 15, 16, 17 časova i doručak nam obezbeđuje energiju za te aktivnosti.
Ne troše svi ljudi isto energije na dnevnoj bazi, nemaju svi iste obaveze.
Tačno. Stanovništvo možemo da podelimo u nekoliko grupa: školarce, studente, radnu grupu i penzionere. U zavisnosti od toga u koju kategoriju spadate trošićete više ili manje energije. Školarci, studenti i radni ljudi bi trebalo da imaju jak doručak, a penzioneri generalno laganije obroke. Doručak oko 8-9 sati ručak oko 14-15, a večera oko 19 sati. Kada ljudi odu u penziju oni promene svoj ritam života, ali im je sve redovno. Obroci, užine, stolica... Radna populacija i studenti i školarci će uglavnom drugi obrok imati oko 16-17 časova, a treći negde kasnije uveče, oko 22 sata.
Šta bi trebalo da izbegavamo?
Kao što sam već rekao, najvažnija stvar je higijensko-dijetetski režim ishrane, stil života i redovno spavanje. Najveće ubistvo za naš organizam su jutarnja kafa, cigareta, čašica alkohola. Praktično bez obroka do 15 sati. Neko doručkuje u 11, neko i posle 17, nekome je ručak u 19 sati. To je najveće zlo za naš organizam. To su nakaradni stilovi života i to bi trebalo izbegavati u širokom luku.
Spomenuli ste i da je spavanje jako bitan faktor.
Tako je. Potrebno nam je od 6 do 8 sati aktivnog sna dnevno. San ima tri faze - uspavljivanje, aktivno spavanje i buđenje. Oni što spavaju "na rate". To nije san. Ili ako zaspe u 1, 2, 3 sata iza ponoći. To je ubistvo za organizam. Najoptimalnije je spavati od 23 do 7 časova ujutru.
Koliko nam suplementi mogu pomoći da ojačamo imunitet?
Ne savetujem suplemtene. To je jednako prevari. Oko 65 odsto našeg naroda je zdravstveno nepismeno. Nikad ne bi trebalo odjednom bombardovati organizam, već redovno unositi sve potrebne vitamine i to putem hrane. Na primer, bolje je da redovno uzimate vitamin D kombinovano putem sunčanja i unosom ribe. Kad krenete da bomardujete organizam kad se razbolite s par grama vitamina C, to je ništa, to se izbaci putem urina. Morate redovno da unosite i limun, pomorandže, banane i drugo voće. Ali i povrće, na primer paprika, ima znatno više vitamina C nego limun. To ne treba da vam bude terapija, nego rutina.
NE PROPUSTITE
