Možete da sprečite mnoge zdravstvene probleme: 5 pitanja koja MORATE da postavite svojim roditeljima

Odgovori na ova pitanja ne bi samo da bi mogli da vam uštede gnjavažu, već i da vam spasu život

Poznavanje medicinske istorije vaše porodice je veoma važno kako biste saznali koje su potencijalne opasnosti po vaše zdravlje.

 

Zato bi trebalo da određena pitanja postavite članovima svoje najbliže porodice, a osim sa roditeljima, nije loše da popričate i sa bakama, dekama, tetkama i drugim rođacima.

 

1. KOJE SVE BOLESTI STE IMALI KAO DETE?

 

Da li ste se ikada razboleli od uobičajene prehlade i stomačnog gripa koje svako dete ima? Šta ste tačno imali i kako su se vaši roditelji odnosili prema tome? Da li ste ikada bili u bolnici?

 

Neke dečje bolesti mogu se pojaviti kasnije u životu, kao što su vodene boginje, koje se u starosti mogu pretvoriti u šindre. Svi ti odgovori mogu vam dati naznake o tome čega bi trebalo da se pazite, ako i šta možete očekivati za svoju decu.
 

 

 

2. KOJE STE VAKCINE PRIMILI?

 

Da li ste dobili sve dečje vakcine? Dobre su šanse da jeste, ali ipak proverite. Da li ste dobili vakcinu protiv vodenih boginja? Kada ste poslednji put primili vakcinu protiv tetanusa (koju treba "ažurirati" jednom u deset godina)?

Ako se ne sećaju svega, vaši roditelji možda imaju kopiju vaše medicinske dokumentacije iz detinjstva. Ako ne, pokušajte da dobijete istoriju vakcinacije od svog lekara iz detinjstva. Putovanje u neke zemlje zahteva određene vakcinacije, tako da ako ste bili u inostranstvu, možda ste već primili neke od potrebnih vakcina.

 

3. DA LI POSTOJE NEKE BOLESTI U VAŠOJ PORODICI?
 

 

Saznajte da li je neko od vaših roditelja imao neka zdravstvena probleme, kao što su visok holesterol ili kancerogeni mladeži. Ovo vam može pomoći da počnete da donosite mudre zdravstvene odluke, kao što je izbegavanje zasićenih masti ili korišćenje kreme za sunčanje na otvorenom. Pitajte i za braću i sestre svojih roditelja, pošto delite oko 25 procenata njihovog DNK.

Takođe, pitajte i svoje bake i deke. Ako su živi, da li je neko od njih bolestan? Ako jeste, od čega? Ako su preminuli, pitajte rođake šta je bio uzrok njihove smrti? Na primer, ako neko od njih ima Alchajmerovu bolest, onda nije loše da održavate fizički i mentalno aktivan način života. Ako u porodici postoje srčane bolesti, gojaznost ili dijabetes, za vas će biti važno da održite zdravu težinu i ostanete u formi. Ako su baka i deka imali rak, trebalo bi da da idete na kolonoskopiju i mamografiju ili preglede prostate oko 10 godina ranije nego što to lekari savetuju.

Na kraju, pitajte da li je neko od članova vaše porodice imao zdravstvenih problema ili je bio bolestan tokom celog života. Mnoge bolesti možda nisu dobile dijagnozu, bilo zato što simptomi vaših rođaka nisu bili dovoljno jaki da bi zahtevali medicinsku pomoć ili zato što medicina jednostavno nije dovoljno napredovala u tom trenutku.
 

 

4. DA LI JE NEKO U PORODICI IMAO MENTALNE POREMEĆAJE?

 

Iako je osnovni uzrok mentalnih bolesti još uvek nepoznat, takvi poremećaji obično mogu da se delimično prenesu genetskim kodom. Iako ne patite od velike depresije kao vaš rođak, može se desiti da imate ovakve epizode kada ste pod stresom. Čak i ako ste usvojeni, poznavanje vaše porodične duševne istorije je i dalje korisno. Neki od faktora rizika za mentalne bolesti se prenose sa jedne generacije na drugu putem vaspitanja tokom odrastanja.

Mnoge mentalne bolesti se prvi put pojavljuju kada su ljudi u ranim ili srednjim dvadesetim godinama. Ako vaša porodica ima istoriju bipolarnog poremećaja ili šizofrenije, onda bi trebalo bi da posebno izbegavate upotrebu droga, pogotovo marihuane i psihodelika. Takođe, isto važi i za cigarete, pošto istraživanja pokazuju da oko 80 odsto ljudi sa šizofrenijom u Sjedinjenim Državama puši.
 

Ako imate bilo koju od ovih bolesti, budite izuzetno oprezni i u pogledu upotrebe alkohola, jer ste u većem riziku da postanete zavisni.
 

5. DA LI SE STE IKADA TESTIRALI NA GENETSKE BOLESTI?
 

Neke genetske bolesti su izazvane mutacijama u samo jednom ili dva gena. Na primer, Hantingtonova bolest će se uvek pojaviti ako ste nasledili određeni gen od jednog od svojih roditelja.

Druge bolesti, kao što su Tej-Saksova ili anemija srpastih ćelija, zahtevaju neispravne gene od oba roditelja. Ako nasledite gen od samo jednog roditelja, onda ste nosilac - što znači da nemate bolest, ali možete da je prenesete deci.

 

Tej-Saksova bolest je fatalna za svu decu koja je imaju, ali zato je neophodno da uradite prenatalno genetsko testiranje, pošto to može poštedeti vašu porodicu gubitka deteta.