Nemojte se otrovati za praznike i pročitajte savete stručnjaka o ishrani pojedine vrste hrane. Kuvanu i pečenu hranu bolje ne držite na balkonu jer se mikroorganizmi stvaraju na temperaturi već od 5°C
Posledice trovanja hranom mogu biti vrlo neugodne, pa čak i opasne, zato obratite pažnju na pravilno čuvanje, ali i izgled i miris hrane koja se nije pojela u prva dva dana, upozorava nutricionistkinja Nataša Šoštarić.
Uz bogati praznični sto vežemo lepe uspomene iz detinjstva, a Božić nije potpun bez mirisasočnog mesa i slatkog kolača.
Međutim, često je teško proceniti pravu količinu hrane za celu porodicu koja se tih dana okupi oko prazničnog stola pa najčešće preteramo. Zato je važno ostatke hrane pospremiti na pravilan način kako bi ona u potpunosti bila sigurna za ponovnu konzumaciju.
Ova hrana se ni u ludilu ne jede na prazan stomak: 16 namirnica koje ujutro ne smete ni da pogledate
Hrana je podložna kvarenju na temperaturama između 5 i 6 stepeni. Te su temperature najpogodnije za razvoj mikroorganizama pa hranu treba staviti u frižider ili zamrzivačnajkasnije dva sata nakon jela - savetuje nutricionistkinja Nataša Šoštarić.
Nastavak na sledećoj strani...
Najčešće se na prazničnom stolu nađu tradicionalna sarma, meso, nezaobilazna ruska salata,pite i okrepljujuća teleća čorba. Važno je imati na umu da je sarma najotpornija, ali svakako ima svoj rok trajanja.
Sarmu je potrebno čuvati u frižideru pa je treba pojesti između tri do četiri dana.Preporučuje se podgrevanje količine dovoljne za jedan obrok pa obavezno pustite da provri kako bi se sprečio rast mikroorganizama. Može se i zamrznuti pa tako čuvati do četiri meseca - kaže Šoštarić.
Prasetinu, kao i ostalo pečeno meso, treba pojesti u tri dana. Riba je pak podložnija kvarenju i ne bi se trebala jesti duže od dva dana.
Hranu koja vam je sumnjiva nemojte probati ili pokušati “spasiti” od propadanja podgrevanjem - jer to neće pomoći. Bolje je bacite. Mikroorganizmi ispuštaju toksine koji se ne uništavaju termičkom obradom. Odmrznutu hranu nikad ne zamrzavajte opet.
Sve možete zamrznuti, ali taj postupak može uticati na ukus i svojstva pojedine hrane.
Krčanje creva nije znak gladi: 7 situacija u kojima vam hrana uopšte nije potrebna (FOTO)
Umaci mogu izgubiti svoju kremastu konzistenciju, dok će povrće izgubiti svoju boju. Lisnate salate posebno nije dobro zamrzavati, kao ni majonez - objašnjava nutricionistkinja Nataša Šoštarić.
Zamrznute ostatke poželjno je potrošiti u roku od 2 do 6 meseci. Jednom odmrznutu hranu ne treba ponovo zamrzavati, zato pakujte ostatke na način da ih odvojite da vam budu dostupni za jedan obrok.
Trudnice moraju biti posebno oprezne.
Ako je hrana koju konzumiramo bila u kontaktu sa bakterijama, a nakon toga nije termički obrađena, postoji rizik od trovanja Salmonelom, Toksoplasmom i Listeriom. Posledice trovanja ovim bakterijama u najtežim slučajevima mogu izazvati smrt fetusa kod zaraženetrudnice, upozorava Šoštarić.
Umanjite šanse za trovanje hranom odvajanjem mesa i povrća
Voće i povrće dobro operite i posebno pakujte.
Obratite pažnju na to da sveže namirnice odvajate od termički obrađenih i ne mešajte razne vrste mesa. Ne čuvajte zajedno meso i povrće jer je veći rizik da će bakterije s mesapreći na povrće, a salatu naknadno nećete termički obraditi kako biste uništili mikroorganizme - savetuje Nataša Šoštarić.
